Сваком прикладном приликом прича о Исусовој љубави треба да буде понављана деци. У свакој проповеди нека неки мали угао буде посвећен њиховом добру. Христов слуга може да успостави трајно пријатељство с тим малишанима. Нека такав не пропушта ниједну прилику да им помогне да постану богатији у познавању Писма. То ће допринети бољем затварању пута сотониним преварама. Ако се рано упознају са истинама Божје Речи, подиже се баријера против безбожништва, и деца ће бити у стању да дочекају непријатеља речима: “Писано је!” EP 153.1
Они који поучавају децу и младе треба да избегавају заморне примедбе. Кратки и сажети говори, имаће позитиван утицај. Ако треба много да се каже, онда говорите кратко и наставите следећи пут. Неколико занимљивих примедби, с времена на време, биће корисније него да се сва упутства дају одједном. Дуги говори умарају ум младих. Када се превише говори може се чак догодити да она омрзну и саме духовне поуке, као што сувишно једење оптерећује стомак и умањује апетит, наводећи на гађење према храни. Наше поуке цркви, а посебно младима, треба да се дају постепено правило по правило. Децу треба водити према Небу, али не грубо, већ изразито нежно. EP 153.2