Кад су Израелци ушли у Ханан, они нису испунили Божју намеру преузимања целе земље у свој посед. Након делимичног освајања, они су се настанили тамо да би уживали у плодовима својих победа. У свом неверовању и љубави према удобности, они су се окупили у деловима које су већ освојили, уместо да се труде да освоје нове територије. Тако су они почели да се одвајају од Бога. Њиховим неуспехом у извршењу Његове намере они су затворили могућност да Он испуни на њима своје обећање о благословима. Зар данашња црква не ради то исто? Са целим светом пред њима, који је у потреби за Јеванђељем, тобожњи хришћани се окупљају тамо где они сами могу да уживају у привилегијама Јеванђеља. Они не осећају потребу за освајањем нових територија и ношењем вести о спасењу у даље регионе. Они одбијају да испуне Христов задатак: “Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу”. Да ли су они мање криви од јеврејске цркве? - Сведочанства (Testimonies), том 8, стр. 119. XC 193.1