Go to full page →

Хришћанска достојанственост и љубазност XC 237

Недостатак истинске достојанствености и хришћанске префињености у редовима поштоваоца суботе усмерено је против нас као људи, и истину коју исповедамо чини неспасоносном. Посао васпитања ума и понашања може се извести до савршенства. Ако они који исповедају истину не знају да побољшају своје привилегије и прилике да узрасту до пунине мушкараца и жена у Исусу Христу, они неће бити на част ни истини, ни Христу. - Сведочанства (Testimonies), том 4, стр. 358, 359. XC 237.4

Трудите се да одржите достојанственост посла добро уређеним животом и побожним разговором. Никад се не плашите подизања стандарда на превисок ниво. ... Сва грубост и сировост морају бити одстрањене од нас. Морају се гајити учтивост, префињеност и хришћанска љубазност. Чувајте се да не будете нагли и набусити. Не сматрајте те особине врлинама; јер Бог их тако не види. Настојте да никога беспотребно не вређате. - Преглед и гласник (Review and Herald), 25. новембар 1890. XC 237.5

Постоји велика потреба да мушкарци и жене који знају шта је Божја воља, науче да постану успешни радници у Његовом делу. То би требало да буду углађене личности, пуне разумевања, који немају спољашњи преварни сјај и извештачено смешкање као световни људи, већ префињену и истинску учтивост која има укус Неба, и коју ће сваки хришћанин поседовати ако је саучесних у божанској природи. - Сведочанства (Testimonies), том 4, стр. 358. XC 238.1

Ми имамо највећу истину и наду које су икада дате нашем свету, и највећу веру; и ми желимо то да представимо свету у њиховом узвишеном карактеру. Ми не желимо да имамо став као да кроз овај свет пролазимо преклињући за опроштење света јер се усуђујемо да верујемо у ту драгоцену, свету истину; већ ми желимо да понизно ходамо с Богом, и понашамо се као да смо деца највишег Бога, и, иако немоћни инструменти, као да поседујемо најзначајније и назанимљивије теме, више и узвишеније од било којих световних и земаљских тема. - Преглед и гласник (Review and Herald), 26. јул 1887. XC 238.2

Раднику који се бори за душе потребно је посвећење, поштење, интелигенција, марљивост, енергија и тактичност. Ако има те карактеристике, нико се не може показати као недовољно добар; уместо тога, имаће снажан утицај на добро. - Еванђеоски радници (Gospel Workers), стр. 111. XC 238.3

Посао треба да обављају људи који су спремни да уче који су најбољи начини приступа појединцима и породицама. Њихова одећа треба да буде уредна, али не кицошка, а њихово понашање такво да људима не буде одвратно. Постоји велика потреба за истинском љубазношћу међу нама као људима. Ово би требало да гаје сви они који се баве мисионарским радом. - Сведочанства (Testimonies), том 4, стр. 391, 392. XC 238.4