Христов рад треба да нам буде пример. Он је стално чинио добро. У храму и синагогама, на улицама градова, на пијацама и у радњама, крај мора и у брдима, Он је проповедао Јеванђеље и исцељивао болесне. Његов живот је карактерисала несебична служба, и то треба да буде наш уџбеник. Његова нежна, сажаљива љубав прекорева нашу себичност и бездушност. - Сведочанства (Testimonies), том 9, стр. 31. XC 255.1
Побуда која нас подстиче да радимо за Господа не сме да садржи ништа што би подсећало на себичност. Несебична оданост и дух пожртвовања увек су били и увек ће бити први предуслов прихватљиве службе. Наш Господ и Учитељ тражи да се ниједно влакно себичности не сме уткати у Његово дело. У своје напоре морамо унети обазривост и вештину, тачност и мудрост, јер је савршени Бог то захтевао од градитеља земаљског Светилишта; али, у свом целокупном раду увек морамо имати на уму да су и највећи таленти и најсјајнија служба прихватљиви једино у случају кад човек своје ја стави на олтар, у жртву живу, свету, угодну Богу. - Историја пророка и царева (Prophets and Kings), стр. 65. XC 255.2
Реформатори треба да буду најнесебичнији, најљубазнији и најучтивији од свих људи на овоме свету. У њиховом животу треба да се види права доброта из несебичних дела. - У потрази за бољим животом (The Ministry of Healing), стр. 157. XC 255.3