Црквама је потребно помазање очију небеском масти за очи, да би могле да виде многе прилике у којима могу да служе Богу. Бог је пуно пута позивао свој народ да иде на путеве и међу ограде, и натера људе да дођу, да ми се напуни Његов дом, па ипак у сенци наших личних врата постоје породице којима нисмо посветили довољно пажње да их наведемо на помисао да нам је стало до њихових душа. Бог жели да се црква бави овим послом који нам је тако близу. Ми не треба само да се питамо: “Ко је мој ближњи?” Ми треба да се сетимо да је наш ближњи онај коме је потребно наше саосећање и помоћ. Нај ближњи је свака душа коју је непријатељ повредио. Наш ближњи је свако ко је Божје власништво. У Христу су избрисане разлике у погледу ближњих које су Јевреји увели. Нема територијалних граница, нема вештачких разлика, нема сталежа, ни аристократије. - Сведочанства (Testimonies), том 6, стр. 294. XC 39.3