Многи који себе називају хришћанима само с уобични људски моралисти. Одбили су дар који их је једини могао оспособити да одају почаст Христу, представљајући Га свету. Дело Светога Духа за њих је неразумљиво, необично дело. Они нису извршиоци Речи (Јаков 1,22). Небеска начела према којима се они који су се сјединили са Христом разилкују од оних који су се сјединили са светом, у њиховом животу једва се примећују. Такозвани Христови следбеници нису више одвојен и посебан народ. Линија раздвајања постала је нејасна. Ти људи подређују се свету, његовим обичајима, његовим навикама, његовој себичности. Црква се приближила свету у кршењу Закона уместо да се свет приближио Цркви у поштовању Закона. Из дана у дан Црква се све више изједначава са светом. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 315, 316. XC 45.2