»U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.« Priče 17, 17. SKB 164.1
Naklonost je dobra, ako se mudro poklanja, i zato se mora razumno deliti, na temelju saznanja da je primalac dostojan naklonosti. Šta se može kazati o primanju saveta i pouka? Priče 25,9-12! »Kad si u parbi sa svojim bližnjim, ne otkrivaj tuđe tajne, da te ne izgrdi ko čuje i da ti se kleveta ne vrati. Reči kazane u pravo vreme, zlatne su jabuke u srebmim posudama. Mudrac koji ukorava, uhu je poslušnu zlatan prsten i ogrlica od tanka zlata.« Kada se družimo da bismo pomagali jedni drugima na putu prema Nebu, kada se razgovori vode o božanskim i nebeskim temama, tada vredi razgovarati; ali, kad u razgovoru uzdižemo sebe, kad govorimo o zemaljskim i nevažnim terhama, tada je ćutanje zlato. Poslušno uho će ukor primiti ponizno, strpljivo, spremno da se pouči. Jedino tada su naši razgovori sa drugima na blagoslov, i ispunjavaju ulogu koju im je Bog namenio. Kada se obe strane božanskog naloga ispune, mudri savetodavac ispunjava svoju dužnost, a poslušno uho sluša i dobija blagoslov. Svako druženje koje prihvatimo, bez obzira koliko je ograničeno, širi na nas neki uticaj. Stepen prepuštanja tom uticaju je određen stepenom bliskosti, stalnošću veze, i na-šom ljubavlju i poštovanjem prema onome s kim se družimo. SKB 164.2
Vaša dobra volja, vaša nesebična dela, ne smeju biti ograničeni na nekoliko omiljenih prijatelja, već na sve sa kojima se družite. Tako ćete stvarati prijateljstva i veze bliske i trajne prirode; a ono što drugima činite, vama će se uzvraćati. SKB 164.3
Putem društvenih odnosa, hrišćanstvo dolazi u dodir sa svetom. Svi oni koji su primili božansko prosvetljenje treba da obasjaju puteve onih koji ne poznaju Svetlost života. SKB 164.4