»Neka bude dobra volja Gospoda Boga našega s nama.« Psalam 90,17. SKB 182.1
Svima nam je zajedničko da smo prirodno skloniji sen-timentalnosti nego praktičnosti. Imajući u vidu upravo ovu činjenicu, važno je da roditelji pri vaspitanju svoje dece usmere i uvežbaju njihov um da voli istinu, dužnost, samoodricanje, da razvije plemenitu samostalnost, da odluči da će ostati uz pravdu iako je većina izabrala zlo... SKB 182.2
Ako mladi sačuvaju zdravu konstituciju i prijatan tem-perament, imaće istinsku lepotu koju će moći da nose s bo-žanskom ljupkošću. I tada neće osećati nikakvu potrebu da se na veštački način ukrašavaju, jer su takvi ukrasi uvek dokaz nedostajanja unutrašnjeg nakita prave moraine vrednosti. Lep karakter ima vrednost u Božjim očima. Takva lepota će privlaćiti, a neće zavoditi. Takva privlačnost je živa boja koja nikad ne bledi. SKB 182.3
Čista Isusova religija zahteva od svojih sledbenika jed-nostavnost prirodne lepote i uglađenost prirodne prefinjenosti i uzvišene neporočnosti, umesto one veštačke i lažne. SKB 182.4
Postoji ukras koji nikada neće propasti, koji će unaprediti sreću svih koji se u ovom životu nalaze oko nas, a sijaće nepotamnelim sjajem i u besmrtnoj budućnosti. To je ukras krotkog i poniznog duha... O, kako je mala vrednost zlata ili bisera, ili skupe odeće, kad se uporedi sa Hristovom ljupkošću! Prirodna ljupkost se krije u skladu, ili u harmoničnoj usklađenosti delova jednog s drugim; ali, duhovna ljupkost je uskladenost ili sličnost naše duše sa Isusom. To će onog koji je ima ućiniti dragocenijim od finoga zlata, čak i zlata ofirskoga. Hristova ljupkost je zaista neprocenjivi ukras. Ona uzdiže i oplemenjuje onoga koji je ima i odražava zrake slave prema drugima, privlačeći ih Izvoru svetlosti i blagoslova. SKB 182.5