»U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji, nije savršen u ljubavi.« 1. Jovanova 4,18. SKB 191.1
Ovo je važna izjava; jer ima mnogo onih koji žele da vole Boga i da Mu služe, i koji, kada se pojave nevolje, ne razaznaju u njima Božju ljubav, već ruku neprijatelja. Oni gunđaju, mrmljaju i tuže se; ali to nije rod ljubavi prema Bogu u njima. Kada bismo imali savršenu ljubav, znali bismo da Bog ne želi da nas ranjava, već usred nevolja, bola i patnji želi da nas usavrši, i okuša čvrstinu naše vere. Kada prestanemo da brinemo za budućnost i počnemo da verujemo da nas Bog voli i želi nam dobro, imaćemo poverenja u Njega kao što se dete oslanja na svog roditelja punog ljubavi. Tada će nestati naših muka i nevolja i naša volja će se utopiti u Božjoj volji. SKB 191.2
Ako Hristos bude stanovao u vama, postaćete Mu slični po karakteru. Gospod želi da stanete na Njegovu stranu kao ljubazna, strpljiva, ponizna Božja deca. Gospod želi da oni koji se nalaze u Njegovoj službi predstavljaju Njegovu ljubav... SKB 191.3
Naši međusobni odnosi moraju biti prijatni. Kad činimo dobro, naš duh svedoči i Gospodnji duh svedoči da je naš ljudski um pod upravom božanskog uma... Njegova Reč nam pruža dokaze na temelju kojih možemo izvući zaključak da smo zaista Božji sinovi i kćeri... Istinska ljubav prema Bogu sadrži u sebi i istinsko poverenje, puno poštovanja. A onaj ko ljubi Boga ljubiće i svoga brata. SKB 191.4
»A sada ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje« (1. Korin-ćanima 13,13) — vera, koja se drži Svemogućega i odbija da se pokoleba; nada, koja buduće pobede dobra i istine preobraća u sadašnja ohrabrenja i radosti; i ljubav, koja sve posvećuje Bogu i za Boga. SKB 191.5