»Ja sam zato rođen i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.« Jovan 18,37. SKB 24.1
Hristova svesna superiomost, čak i kada se spuštao korак po korak stazom poniženja, davala je Njegovim rečima neku zadivljujuću snagu. Kakve je pouke davao i sa kakvim je autoritetom osuđivao grehe ljudi na visokim položajima! Istina je za Njega bila istina, i ona se nikada nije neprijatno osećala u Njegovim rukama, jer je On bio začetnik istine. On kaže: »Ja sam zato rođen i zato dođoh na svet da svedočim istinu!«... On je bio utelovljenje istine i svetosti. On koji je stajao u savetu Božjem, koji je boravio u svetinji nad svetinjama Večnoga, govorio je o onome što je znao... Međutim, ljudi koji su govorili da raspolažu obilnim znanjem i duhovnim razumevanjem nisu uspeli da shvate Njegovo značenje; i ono što su Otac i Sin razvijali od večnosti, oni su u svom neznanju kao kritičari osuđivali. SKB 24.2
Hristos razapeti stalno privlači ljude k sebi. Sa druge strane, sotona ih odvlači od Hrista, da ne hode u svetlosti koja sija sa Njegovog lica, da ne vide Hrista u Njegovoj dobroti i milosti, u Njegovoj beskrajnoj samilosti i neuporedivoj ljubavi. On se postavlja između Hrista i čoveka hvaleći prednosti svetovnih uživanja, tako da ljudi nisu u stanju da prepoznaju Boga u Hristu. Ali, Hristos je došao da svaki koji u Njega veruje može da bude spasen. I kao što se cvet okreće prema suncu da mu ono svojim blistavim zracima pomogne u postizanju lepote i sklada, tako se i Hristovi sledbenici moraju okrenuti Suncu pravde da bi ih obasjala nebeska svetlost, usavršavajući njihov karakter, dajući im duboko i trajno iskustvo u onome što je Božje. Naša snaga nije dovoljna da shvatimo kakvi nam se blagoslovi stavljaju na dohvat ruke preko Hrista ako svoje ljudske napore ujedinimo sa božanskom milošću. SKB 24.3