»Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar« Jovan 15,1. SKB 285.1
Oni koji žele da idu za Hristom moraju da veruju u Njega; moraju da otvore svoje srce da Ga prime kao stalnog gosta. Oni moraju da nastavaju u Hristu, kao što loza nastava na živom čokotu. Postoji životno jedinstvo između stabla i grane; isti rod se pojavljuje na grani kao i na drvetu. Na isti način će Gospod delovati preko ljudskog oruđa koje se sjedinjuje sa Isusom Hristom. Oni koji se trajno oslanjaju na Hrista, imaće, slično Enohu, svest o trajnoj Božjoj prisutnosti. Zašto ima tako mnogo onih koji se osećaju nesigurno, koji sebe smatraju siročičima? — To je zato što ne gaje veru u dragoceno obećanje da je Isus poneo njihove grehe! Upravo je zbog onih koji su prestupili Zakon Isus uzeo ljudsku prirodu, postao sličan nama, da bismo mogli steći večni mir i sigurnost. Mi imamo Zastupnika na nebesima, i ko god Ga prihvati kao svog Spasitelja neće biti ostavljen da kao siroče nosi prokletstvo svojih greha. SKB 285.2
Svakog dana moramo negovati svoju veru, svakog dana razmišljati o Onome ko je preuzeo naš slučaj, koji je milostivi i verni Prvosveštenik; »jer u čemu postrađa i iskušan bi« — ne samo u nečemu, već u svemu u čemu smo mi kušani — »u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.« (Jevrejima 2,18) »Jer nemamo Poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našim slabostima.« (Jevrejima 4,15) Čak i sada, na Nebu, On je pogođen našim nedaćama, i kao živi Spasitelj, kao zainteresovani Zastupnik, On posreduje za nas. SKB 285.3
Svakog dana moramo pokazivati svoju veru; i dok je pokazujemo, ta vera svakog dana mora da raste, jer shvatamo da nas On nije samo otkupio, već i voleo, i oprao od greha svojom krvlju, učinio od nas careve i sveštenike Bogu i Ocu. SKB 285.4