»Blago krotkima jer će naslediti zemlju.« Matej 5,5. SKB 301.1
Bilo je prilika kada je Isus govorio sa takvim autoritetom da su Njegove reči dobijale neodoljivu snagu, neoporecivo svedočeći o veličini Govornika; i ljudska su se oruđa gubila u ništavilu upoređena sa Onim koji je stajao pred njima. Njegovi slušaoci bili su duboko potreseni; shvatili su da im On ponavlja zapovesti Najslavnijega. Dok ih je okupljao oko sebe, bili su očarani, izvan sebe, i osvedočenje je polako prodiralo u njihov um. Svaka reč je nalazila svoje pravo mesto, slušaoci su verovali i prihvatali reči čijoj snazi se nisu mogli odupreti. Svaka reč koju je On izgovarao izgledala je slušaocima kao život od Boga. On je pružao dokaze da je zaista svetlost svetu, da ima vlast nad Crkvom, da ima vlast nad svima. SKB 301.2
Isus proglašava krotost jednim od najvažnijih uslova za ulazak u svoje carstvo. Božanska lepota ove dragocene vrline otkrila se u Njegovom ličnom životu i karakteru... SKB 301.3
Ljudska priroda uvek teži da se istakne, uvek je spremna za takmičenje; ali, onaj koji uči od Hrista odriče se sebe, oholosti, želje za prvenstvom, i u njegovoj duši vlada mir. Njegovo ja pokorava se vlasti Svetoga Duha... Tada više ne težimo za najvišim mestima... Tada osećamo da je naše najviše mesto kraj nogu našega Spasitelja... SKB 301.4
Skrušenost srca, ona krotost koja je rod nastavanja u Hristu, istinska je tajna blagoslova. »Ukrašava smeme spasavajući ih.« (Psalam 149,4)... Upravo je posredstvom želje za samoisticanjem greh ušao u svet, a naši praroditelji izgubili ovu predivnu zemlju, svoje carstvo. Samoodricanjem je Hristos otkupio ono što je bilo izgubljeno. On kaže da i mi moramo pobediti onako kao što je On pobedio. Poniznošću i predanjem sebe, možemo postati naslednici s Njime kada »krotki budu nasleđivali zemlju«. (Psalam 37,11) SKB 301.5