»Kad bejah malo dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah, a kad postadoh čovek, odbacih detinj-stvo.« 1. Korinćanima 13,11. SKB 328.1
Mi ne treba zauvek da ostanemo deca po svom znanju i duhovnom iskustvu. Ne treba stalno da se izražavamo jezikom onog koji je tek prihvatio Hrista; naše molitve i naše opomene treba da sazrevaju u skladu sa našim sve većim iskustvom u istini. Jezik deteta od šest godina u ustima deteta od deset sigurno nam ne bi bio prijatan, a kako bi nam tek bilo teško da slušamo da kao nerazumno dete govori onaj ko je već stigao do zrelih godina. Kad neko odraste, od njega očekujemo odgovarajuću inteligenciju, u skladu sa njegovim godinama i okolnostima... Međutim, ako od deteta očekujemo da pruži znake sazrevanja razuma u toku svog rastenja, zar ne bismo i od hrišćanina mogli očekivati da raste u milosti i iskustvu?... SKB 328.2
Bog nam je dao mnogo prednosti i prilika, i kad bude osvanuo veliki poslednji dan, i kad budemo videli šta smo sve mogli postići da smo prihvatili pomoć koju nam je Nebo obilno nudilo; kad vidimo koliko smo mogli uzrasti u milosti, gledajući na događaje onako kao što ih Bog gleda; kad budemo videli koliko smo izgubili zato što nismo uzrasli u punu meru rasta ljudi i žena u Hristu, poželećemo da smo bili ozbiljniji! SKB 328.3
Bog ne želi da ostanemo početnici. Njemu je u Njegovom delu neophodno sve što možete postići na području mentalne kulture i jasnog razumevanja. On želi da dostignete najvišu prečagu na lestvicama i da zatim stupite u Božje carstvo. SKB 328.4
Gospod želi da shvatite položaj koji zauzimate kao sinovi i kćeri Najvišega, deca nebeskog Cara. SKB 328.5