»I usni, a to lestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i silažahu.« 1. Mojsijeva 28,12. SKB 35.1
Ovaj naš mali svet izaziva najveći interes nebeskog sve-mira... Ipak, kada dolazimo u dodir sa poslovnim aktivnostima u našim gradovima, kada se mešamo sa mnoštvom koje se kreće pretrpanim saobraćajnicama, kada ulazimo u robne kuće i hodamo ulicama, na svim tim mestima, od jutra do večeri, ljudi se ponašaju kao da poslovi, sportovi i uživanja predstavljaju sve u životu — kao da je ovaj svet sve čime bi trebalo da se bavi ljudski um. Kako je malo onih koji razmišljaju o nevidljivim silama! SKB 35.2
Celo Nebo se intenzivno zanima za ljudska bića koja su tako aktivna, a ipak ne posvećuju ni jednu jedinu misao onome što je nevidljivo... Ponekad nebeske sile uklanjaju zavesu koja skriva nevidljivi svet, tako da se naš um može osloboditi žurbe i trke i razmisliti da postoje i svedoci svega što činimo i govorimo, kada smo zaposleni ili kada mislimo da smo sami... SKB 35.3
Ta nebeska bića su službeni anđeli i oni se često pojavljuju u obliku ljudskih bića, i kao stranci razgovaraju sa onima koji rade u Božjem delu. Na usamljenim mestima oni se pojavljuju kao pratioci putnika u nevolji. U brodovima koje šibaju oluje oni izgovaraju reči koje stišavaju strah i ulivaju nadu u trenutku opasnosti. Mnogi su, u različitim okolnostima, slušali glasove stanovnika drugih svetova. Mnogo puta su oni bili zapovednici vojski. Bili su poslani da uklone bolesti i epidemije. Jeli su za skromnim porodičnim trpezama, a često su se pojavljivali i kao umomi putnici kojima je neophodan zaklon u toku noći... SKB 35.4
Nebeski anđeli sarađuju sa nama u svakom dobrom delu, i na taj način se Zemlja povezuje s Nebom. SKB 35.5