»Не стављам пред они своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима. Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.« (Псалам 101,3.4) Мар 145.1
Постоји основа за дубоку забринутост због ваше деце која имају ис-кушења на сваком кораку. Њима је немогуће да избегну контакт са злим друштвом. Они виде призоре, чују позиве и потчињени су утицају који их деморалише и који ће, све док нису у потпуности под надзором, неприметно, али сигурно покварити њихова срца и изопачити карактер. Мар 145.2
Неки очеви и мајке су толико равнодушни, тако безбрижни да мисле да нема разлике ако њихова деца похађају школу при цркви или др-жавну школу. »Ми смо у свету«, кажу они, »и ми не можемо изаћи из њега.« Али родитељи, ми можемо кренути добрим путем и изаћи из света уколико изаберемо да то учинимо. Можемо избећи да видимо многа зла која се множе таквом брзином у овим последњим данима. Мар 145.3
Активним умовима деце и младих призори осликани у машти делују као стварност. Догађа се крах закона и самосавлађивања и многи попримају дух овог времена. Они су наведени да чине злочине чак и горе од оних које писци описују. Преко утицаја какви су ови друштво постаје деморалисано. Семе безакоња је надалеко посејано. He треба да се чудимо што је резултат свега криминал. Мар 145.4
Реците одлучно: »Ја нећу протраћити драгоцене тренутке у читању од кога нећу имати користи и које ме чини неспремним да будем на услузи другима. Посветићу своје време и своје мисли припремању за Божју службу. Затворићу своје очи пред свакидашњим и грешним стварима. Моје уши припадају Господу и ја нећу слушати лукавства непријатеља. Мој глас ни у ком случају неће бити подређен вољи која није под утицајем Господњег Духа. Моје тело је храм Духа Светога и свака снага мога бића биће посвећена важним пословима.« (АН 406-409) Мар 145.5