»Сунце ћe се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.« (Јоило 2,31) Мар 150.1
У свом говору на Маслинској гори, пошто је описао дуго време невоље за верне - 1260 година папске превласти, за коју је казао да ће се скратити, Спаситељ спомиње неке догађаје који ће претходити Његовом доласку и одређује време када ће се појавити први од тих знакова: »Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати и месец своју светлост изгубити.« Период од 1260 дана завршава се 1798. године. Четврт века раније прогонства су готово у потпуности престала. Након ових прогонстава, према Христовим речима, сунце треба да изгуби своју светлост. Ово пророчанство испуњено је 19. маја 1780. године. Мар 150.2
»Скоро усамљен међу феноменима ове врсте стоји тајанствен и до данас неразјашњен мрачан дан 19. мај 1780. године - неразјашњено помрачење целог видљивог неба и атмосфере у Новој Енглеској.« (Р.М.Девенс, Наш први век, стр. 89) Мар 150.3
Уследила је дубока тама по дану, сат или два пре вечери. Небо је било делимично ведро и Сунце се појавило, мада је још увек било за-мрачено црном, тешком маглом. »Након заласка Сунца поново су се појавили облаци и тама се све брже спуштала.« »Тама ове ноћи била је исто тако необична и ништа мање застрашујућа него што је била тога дана. Упркос томе, месец је био готово пун и ниједан објекат се није могао видети без помоћи вештачког осветљења.« (Исаија Томас, Масачусетски извидник; или Амерички ауторитет слободе, 10. том, број 472, 25. мај, 1780) Мар 150.4
Опис овог догађаја, како нам га дају очевици, само је одјек Господ-њих речи које нам је објавио пророк Јоило две хиљаде и пет стотина година пре њиховог испуњења: »Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.« Мар 150.5
Христос је опоменуо свој народ да пази на знаке Његовог доласка. (GC 306-308) Мар 150.6