»Зато ћу затрести небо, и земља ћe се покренути са свога места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев његов. И биће као срна поплашена и као стадо којега нико не сабира; свак ћe гледати за својим на-родом, и свак ћe бежати у своју земљу.« (Исаија 13,13.14) Мар 285.1
Густи облаци још покривају небо, али ту и тамо пробија Сунце као Јеховино око освете. Разјарене муње парају небо увијајући Земљу у пламени огртач. Изнад страшне тутњаве громова тајанствени гласови објављују судбину грешника. Сви неће разумети изговорене речи, али лажни учитељ ће их добро разумети. Они који су до малочас били тако безбрижни, тако хвалисави и пркосни, који су ликовали у својој свирепости према народу који држи Божје заповести сада су пре-неражени, савладани и дрхте од страха. Њихова кукњава надјачава хуку. Демони признају Христово божанство и дрхте пред Његовом моћи, док људи преклињу за милост и од страха падају на колена. Мар 285.2
Кроз пукотину у облацима блиста звезда чији је сјај четвороструко јачи због таме која је окружује. Она вернима обећава наду и радост, а преступницима Божјег закона и гњев. Они који су за Христа све жртвовали сада су сигурни и скривени у сеници Господњој. Они су искушани и пред противницима истине доказали своју верност према Ономе који је умро за њих. Дивно преображење се догодило на онима који су до саме смрти сачували своју чистоту. Они су изненада ослобођени мрачног и страшног гнева људи. Њихова лица, недавно још бледа, забринута и исцрпљена, сада су озарена дивљењем, вером и љубављу. Њихови гласови се подижу у радосној и победоносној песми: »Бог нам је уточиште и сила, помоћник који се у невољама брзо налази. Зато се нећемо бојати да би се земља поместила и горе се превалиле у срце морима. Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових«. (Псалам 46,1-3.; GC 637-639) Мар 285.3