»И људи ћe ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова кад устане да потре земљу.« (Исаија 2,19) Мар 290.1
Праведници су се сакрили, јер су били угњетавани од свих земаљских сила. Били су раштркани по јамама и пећинама док је трајало насиље зато што су верни и послушни Јеховиним законима. Али, ослобођење народу Божјем долази од Бога. Њиховим непријатељима Бог ће се показати као Бог правде и казне. Мар 290.2
Народ који је био храбар у својој побуни испуниће опис дат у От-кривењу 6,15.17. У овим пећинама безбожници ће пронаћи истину као сведочанство против њих: »Ви сте ти који сте мењали истину. Ви сте нам рекли да су Божји закони укинути и да су они јарам ропства. Ви сте ти који сте оглашавали лажне доктрине кад сам ја био/била убеђен/а да адвентисти седмога дана имају истину. Крв наших душа је на вашим свештеничким одорама. Па сада, хоћете ли ви платити откуп за наше душе? Шта ћемо радити ми који смо слушали искривљено тумачење Писма и ваше лажи?« Мар 290.3
Када Христос дође да се освети онима који су учили и припремали људе да газе Божју суботу, да поцепају сећање на Њега и смрве својим ногама храну са Његових пашњака, тужење ће бити узалудно. Они који су веровали лажним пастирима имали су прилике да истражују Божју реч да сазнају да ће Бог судити сваком човеку који је имао истину, а који се окренуо од светлости зато што је то захтевало самоодрицање и крст. Стене и планине не могу их заштитити од срџбе Онога који седи на трону и од гњева Јагњетовог. (Letter 86,1900) Мар 290.4