»А господар његов рече му: добро, слуго добри и верни! у малом био си ми веран, над многима ћу me поставити;уђи у радост господара својега.« (Матеј 25,23) Мар 315.1
Са неизрецивом љубављу Исус поздравља своје. верне. Спаситељева радост је у томе што у царству види душе које су спасене Његовим страдањем и понижењем. А откупљени ће учествовати у Његовој ра-дости када међу спасенима угледају оне које су својим молитвама, сво-јим радом и пожртвовном љубављу задобили за Христа. Мар 315.2
Када откупљени буду поздрављени добродошлицом у Божјем граду, проломиће се радостан узвик усхићења. Сусрешће се први и други Адам. Божји Син стоји раширених руку да дочека оца нашег рода - биће које је Он створио, које је сагрешило и због чијег греха Спаситељ носи знаке распећа. Када Адам угледа трагове страшних клинова, он не пада на груди свога Господа, него се понизно баца пред Његове ноге кличући: »Достојно, достојно је Јагње што је заклано!« Спаситељ гa нежно подиже и позива да опет погледа на Едем из којег је тако дугo био у изгнанству. Мар 315.3
Након његовог изгнанства из Едема Адамов живот на Земљи био је испуњен тугом. Сваки увели лист, свака принета жртва, свако неса-вршенство у природи, која је некад била тако лепа, свака мрља у чове-ковом карактеру подсећала га је стално на његов грех. Са стрпљивом понизношћу подносио је, скоро хиљаду година, казну свога преступа. Искрено се кајао за свој грех и уздао се у заслуге обећаног Спаситеља, и тако умро с надом у васкрсење. Божји Син је откупио човеков неу-спех и пад, и сада Адам, кроз дело очишћења, опет добија првобитну власт. (GC 647,648) Мар 315.4