Go to full page →

Зашто Христос одлаже свој долазак?, ФЕБРУАР 22 Мар 61

»А ово говорим бpaho, jep je остало време прекраћено.« (1. Коринћанима 7,29) Мар 61.1

Божји анђели у својој поруци упућеној људима говоре да је време кратко. Мени је то одувек било приказивано. Тачно је да је време дуже него што смо очекивали у раним данима објављивања ове пору-ке. Наш Спаситељ није се појавио тако брзо како смо се ми надали. Али, да ли је реч Господња погрешила? Нипошто! Треба да запамтимо да су обећања и Божја упозорења исто тако условна. Мар 61.2

Бог је свом народу поверио посао да се обави на Земљи. Трећа ан-ђеоска вест треба да је дата и умови верника треба да буду управљени ка небеској светињи где је Христос ушао да измири свој народ са Богом. Реформа о Суботи треба да се носи даље. Прекршај Божјег за-кона мора се поправити. Вест се мора објавити снажним гласом да би сви становници Земље могли примити упозорење. Божји народ мора очистити своје душе послушношћу истини и бити спреман да стане без греха пред Њим кад буде дошао. Мар 61.3

Да су се адвентисти након великог разочарења 1844. године држа-ли чврсто своје вере и следили уједињени божанско провиђење при-мивши трећу анђеоску вест објавили би је у сили Светога Духа. Го-спод би силно деловао заједно са њиховим напорима, посао би био завршен и Христос би дошао пре да дâ свом народу награду. Мар 61.4

Али у периоду сумње и неизвесности које су пратиле разочарење многи од верника адвентиста напустили су своју веру. Тако је посао био заустављен, а свет је остао у тами. Мар 61.5

Четрдесет година неверовања, гунђања и бунтовничког духа нису увели древни Израел у хананску земљу. Исти греси су одложили ула-зак савременог Израела у небески Ханан. Ни у једном случају Божја обећања нису погрешила. To је борба између неверовања, световности, непосвећености и Господњег тобожњег народа који су нас држали у овоме свету греха и туге толико много година. (1CM 67-69) Мар 61.6