Празници се приближавају. Добро је да том прили-ком размишљамо о новцу који се сваке године потроши за дарове онима којима ти дарови нису потребни. Оваје навика толико укорењена да људи мисле да то значи занемарити пријатеље ако им у тим приликама некупе дарове. Али сетимо се да наш племенити небески Добротвор полаже на нас веће право од наших нај-бољих земаљских пријатеља. Зар нећемо приликом праз-ника који се приближавају принети своје дарове Богу? И деца могу у томе имати удела. Дајући сиромашнима, који су тога достојни, хаљине и друге корисне ствари, ми чинимо дело за Господа. ПMX 218.2
Опасност претеривања. — Имајмо на уму да је Бо-жић установљен као успомена на рођење Откупитеља света. Тај се дан обично проводи у гозбама и прождр-љивости. Велике се своте троше на себична и бескорисна уживања. Задовољавају се ниски прохтеви на штету фи зичких, душевних и моралних моћи; и то се претворило у навику. Охолост, мода, задовољавање апетита су про-гутале велике своте које нису никоме донеле користи, али оу подстакле расипност коју Бог осуђује. Ти дани служе људима да прославе себе више него Бога. Жртвује се здравље, новац се више него разбацује, прекомерност у једењу и друге претераности проузроковале су смрт многих, и последица тога је губитак многих душа. ПMX 218.3
Бог би се прославио кад би се његова деца задовољи-ла јсдноставном и здравом храном и кад би у његову риз-ницу донела дарове, велике или мале, према добрима која су им поверена да би се дело истине објавило ду-шама које су у тами заблуда. Могли бисмо обрадовати срце неке удовице или неког сирочета давши им храну или нешто чиме бисмо поправили њихов положај и утолили њихову глад. ПMX 219.1
Даровања Богу. — Сви они који кажу да верују у садашњу истину требало би да израчунају колико троше сваке године, нарочито приликом празника, на задово-љавање себичних и грешних жеља, поквареног апетита, утркујући се с другима у нехришћанском разметању. Помислите колико на тај начин трошите некорисно и ко-лико бисте могли уштедети и дати за Божје дело, а да тиме не нашкодите ни души ни телу. ПMX 219.2
Дарови, већи и мањи, према могућности дариваоца, могли би помоћи да се отплате дугови молитвених до-мова. Затим има мисионара које треба послати или из-државати. Ти мисионари морају спроводити најстрожу ипедњу, морају се одрицати ствари које ви имате сваки дан на располагању и које сматрате неопходнима. Они све то не могу уживати. ПMX 219.3