Пали човек је сотонин роб. Мисија Исуса Христа била је да га ослободи од његове силе. Човек је по својој природи склон да послуша сотонина наговарања, и он не може сам успешно да се одупре тако страшном не-пријатељу, уколико Христос, моћни Победник, не бо-рави у њему, надахњујући његове жеље и дајући му снагу. Само Бог може да ограничи сотонину моћ. Со-тона се шета земљом у свим правцима. Увек вреба и не губи ниједну прилику да би уништио душе. То Божји народ треба да разуме ако жели да избегне његове замке. ПMX 27.2
Сотонино прерушавање. — Сотона припрема своја средства обмане за последњу борбу, тако да Божји народ не би знао са ким има посла. У 2. Коринћанима 11, 14. читамо: „ И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела видела.” Док неке преварене душе тврде да сотона не постоји, он их употребљава и успешно ради кроз њих. Сотона зна боље него Божји народ како може да буде побеђен кад се верни ослања на Христа. ПMX 28.1
Ако понизно моле моћног Победиоца, ослањајући се чврсто на њега, најслабији верни, одани истини, могу успешно да се одупру сотони и свим његовим војскама. Он је одвише лукав да би се појавио отворено, дрско, са својим кушањима, јер би се успаване енергије хри-шћанина пробудиле и овај би се обратио за помоћ свемогућем Откупитељу. Зато се сотона приближава не-приметно, сакрива се иза синова непослушности, који имају обличје побожности. Он употребљава све своје силе да узнемирава, куша и заводи Божји народ. ПMX 28.2
Онај који се дрзнуо да нападне, куша и изазива на-шег Спаситеља; коме је било допуштено да га пренесе на врх храма, а затим на врло високу гору, имаће огром-ну моћ над садашњим нараштајем чија је мудрост да-леко мања од Спаситељеве и који слабо познаје сото-нино лукавство и његову силу. ПMX 28.3
Он ће имати запрепашћујући утицај на оне који су по природи склони да извршавају његове заповести. Највише се радује томе што га људи сматрају изми-шљеним бићем. Воли да се мало пажње обраћа њему, да га представљају смешним, на пример, у облику какве животиње. Док о њему тако мисле, њихов је ум потпуно неспособан за његове лукаво начињене планове, који му увек успевају. Кад бисмо имали тачнију представу о његовој сили и његовом лукавству, били бисмо спрем-нији да му се успешно одупремо. ПMX 28.4
Борба за сваку душу. — Видела сам зле анђеле како се боре за душе док им се Божји анђели одупиру. Борба је била оштра. Зли анђели су се тискали око њих, тру-јући атмосферу својим отровним утицајем и слабећи њихову осетљивост. Свети анђели су брижљиво бдели над овим душама, спремни да сузбију сотонину војску. Али посао добрих анђела није да владају умом појединаца без њиховог пристанка. Ако ови попусте пред неприја-тељем, и не труде се да му се одупру, Божји анђели могу тек да задржавају сотонину војску да не униште оне који су у опасности, док не приме већу светлост која ће их пробудити и подстаћи да траже помоћ са неба. Исус неће послати своје свете анђеле да ослободе оне који се ни мало не труде за своје спасење. ПMX 29.1
Кад сотона види да ће изгубити неку душу, он пове-ћава своје напоре да је задржи. Ако та душа, свесна опасности, виче у невољи и тражи помоћ од Исуса, со-тона, у страху да не изгуби једног заробљеника, позива већи број својих анђела да окруже ту душу, да је оба-вију тако густом тамом да ниједан зрачак небеског свет-ла не падне на њу. Али ако душа која се налази у опа-сности истраје у својим напорима, призна своју немоћ и ослони се на заслуге Христове крви, Исус ће примити усрдну молитву вере и послати помоћ моћних анђела да је ослободе. Сотона не трпи да се човек обрати за помоћ његовом моћном противнику, чија га сила и величанство испуњавају страхом. Глас усрдних молитава чини да дрхће сва његова војска... Кад моћни анђели, опрем-љени небеским оружјем, дођу у помоћ слабој и прого-њеној души, сотона и његова војска се повлаче знајући да је за њих битка изгубљена. ПMX 29.2