Ми бисмо били срећнији и од веће користи кад би наш породични живот и наши друштвени односи били прожети благошћу и Христовом једноставношћу. Уме-сто да се размећемо и тиме изазивамо дивљење и завист код наших гостију, требало би да се трудимо да свеоко нас усрећимо својим весељем, саосећањем и љубав-љу. Покажимо својим гостима да се желимо управљати по Христовој вољи. Ако смо и сиромашни, будимо за-довољни и захвални. Прави хришћански дом треба да шири атмосферу мира и спокојства. Такав пример неће бити без родова. ПMX 240.1
У нашој бризи да осигурамо гостима удобност и за-довољство не заборавимо на нашу дужност према Богу. Час молитве не сме да се занемарује ни из ког разлога. Не продужавајте разговоре и забављање толико да се сви уморе, те не могу да се радују часу богослужења.То би значило принети Богу хрому жртву. У раним ве-черњим часовима принесимо Богу молитве с песмама захвалности, када се можемо молити без журбе и ра-зумно. ПMX 240.2
Они који дођу као гости у хришћански дом треба да осете да је час молитве најмилије и најсрећније време у току дана. Ови тренуци богослужења врше посвећујући и оплемењујући утицај на све који у њему суде-лују, пружајући духу мир и угодан одмор. ПMX 240.3