Хришћани би требало да су најрадоснији и нај-срећнији људи, јер знају да је Бог њихов Отац и вечни Пријатељ. ПMX 253.2
Али многи назови хришћани не представљају исправ-но своју религију. Они су натмурени, као да их покрива облак. Често говоре о великој жртви коју су морали поднети кад су постали хришћани. Обраћају се онима који још нису примили Христа, те својим примером и ре-чима остављају утисак да морају да се одрекну свега што живот чини угодним и радосним. Они самртничким покровом застиру блажену хришћанску наду. На основу тога остављају утисак да су Божји захтеви терет чак и за оне који хоће да их држе, и да треба да се од-рекнемо свега што нам даје радост и задовољство. ПMX 253.3
Слободно можемо рећи да такви хришћани нису узор праве вере. Бог је љубав. Ко у Богу стоји, стоји у љу-бави. Ко из искуства познаје љубав и нежно саучешће небеског Оца, шириће светлост и радост било где да се налази. Његова приеутност биће свима као пријатан мирис, јер је у вези са Богом и небом, и он ће свима који дођу у везу са њим откривати чистоту и небеску доброту. То ће га оспособити да буде светлост свету, со земљи. Он је заиста мирис живота за живот, а не мирис смрти на смрт. ПMX 254.1
Хришћанска рекреација. — Не само да је преимућ-ство него и дужност хришћана да освеже свој дух, ојачају своје тело безазленом рекреацијом са циљем да употребе своје физичке и умне снаге на славу Богу. Наша рекреација не сме да се састоји од лудог и бе-смисленог весеља. Рекреација треба да је таква да ко-ристи и уздиже оне са којима се дружимо и да оспо-собљава нас и њих за успешније испуњавање хришћан-ских дужности. ПMX 254.2
Не можемо се оправдати пред Богом ако учествујемо у забавама које нас онеспособљавају за верно испуња-вање свакодневних животних дужности и слабе жељуза Богом и небеским стварима. Хришћанска религија значи радост; она у исто време врши оплемењујући утицај. Она се уздиже изнад лудих и празних шала.У свакој врсти наше рекреације можемо црпсти нову храброст и нову силу на божанском Извору, како би наш живот досегао виши степен праве побожности, чистоте и светости. ПMX 254.3
Треба волети оно што је лепо. — Велики Бог воли оно што је лепо. Он нам је у томе дао очевидне доказеу делима својих руку. Он је за наше прве родитеље засадио диван врт у Едему. Из земље је израсло разно величанствено дрвеће, да служи у корисне сврхе и буде украс. Прекрасно цвеће свакојаких боја испуњавало је атмосферу мирисом. Весели певачи разнобојног перја цвркутали су веселе песмице у част и хвалу Створитељу. Бог је желео да човек буде срећан негујући оно штоје за њнх створио. Плодовима са дрвета у врту човекје требало да задовољи своје потребе. ПMX 254.4
Бог који је нашим прародитељима начинио прекра-сан едемски дом, дао је величанствено дрвеће, лепо цвеће и све што је дивно у природи за нашу срећу.Ови знаци његове љубави дати су нам да бисмо имали праву представу његовог карактера. ПMX 255.1
Он је у срце своје деце усадио љубав према ономе што је лепо. Али у многих је та љубав изопачена. Добра и лепоте којима нас је Бог окружио постали су предмет обожавања, а славни Дародавац је заборављен. То је неразумна незахвалност. У делима која је створио тре-бало би да видимо љубав коју Бог има према нама. За толике доказе његове љубави, наша срца треба да му узврате оним што је најбоље и најсветије у њима. ПMX 255.2
Велики Уметник. — Бог нас је окружио величан-ственим призорима природе да би привукао и пробудио наше интересовање. Он жели да повежемо величанстве-ност природе с његовим карактером. Ако брижљиво проучавамо књигу природе, ми ћемо у њој пронаћи богат извор који нам открива љубав и бескрајну силу Божју. ПMX 255.3
Многи се диве вештини уметника који на платну слика лепе слике. Многи посвете уметности све своје способности, али како су они далеко од природе! Умет-ност не може никада дочарати савршенство које севиди у природи. Толики назови хришћани бивају усхи-ћени сликом неког уметника која представља залазак сунца. Они обожавају вештину уметника, а равнодушни су према стварном величанственом заласку сунца, коме би могли да се диве свако вече кад је небо ведро. ПMX 255.4
Где уметник налази свој модел? — У природи. Ве-лики божански Уметник насликао је на покретном и променљивом небеском платну величанствени залазак сунца. Он је обојадиеао небеса златом, сребром и пур-пуром, као да нам је тиме широм отворио врата небада би нам представио његову блиставу лепоту и да би нашој машти дочарао небеску славу. Многи се равно-душно окрећу од те небеске слике. Не виде бесконачну љубав и силу Божју у ненадмашним небеским лепотама, али су готово очарани и занесени кад гледају слике и обожавају те несавршене имитације дела великог Уметника. ПMX 256.1
Неспособни да се одупремо искушењу. — Не мислите да се можете дружити с онима који воле забаве, игре и траже уживања, а да у исто време будете спо-собни да се одупрете иcкушењима. ПMX 256.2