Христос је провео првих тридесет година свога жи-вота у малом селу Назарету. Становници тога села били су добро познати по злу. Зато је Натанаило по-ставио питање: „Може ли из Назарета доћи нешто до-бро?” Еванђеља говоре врло мало о првим годинама Христовог живота. Осим кратког извештаја о путовању у Јерусалим са родитељима, имамо још само ову из-јаву: „Дете растијаше и јачаше. Оно беше испуњено мудрошћу, и милост Божја беше на њему.” ПMX 47.3
Христос је у свему наш пример. Божја промисао је хтела да Он проведе своје прве године у Назарету, где је стално био изложен искушењима покварених станов-ника, те је морао стално да бди над собом да би остао чист и без мане усред толиког греха и злоће. Христос није сам изабрао ово место, његов Отац га је изабрао да би се његов карактер окушао на различите начине. Будући да је за време првих година био изложен те-шким искушењима, тешкоћама и борбама, Христос је могао да изгради савршен карактер. Он је савршен при-мер свима: деци, омладини и одраслима. ПMX 47.4
Често се дешава да деца и млади људи живе у сре-дини која није погодна за развитак њиховог хришћан-ског живота. Они лако попусте искушењима и поку-шавају да оправдају своје грешно владање непогодним утицајем околине. Христос је драговољно проводио дане у самоћи; марљивим и корисним радом избегавао је искушења и држао се далеко од оних чији је утицај био зао. Ниједно дете ни младић неће бити позвани да живе тежим животом него што је био Христов живот. Његов живот није био лак и удобан. Његови родитељи сиромашни људи, зарађивали су с муком за своје по-требе. Христов живот био је дакле обележен сирома-штвом, самоодрицањем и оскудицом. Он је уз своје родитеље навикао на свакодневни марљив рад. ПMX 48.1
Чистота не зависи од прилика. — Нико неће никада бити позван да изгради савршен хришћански карактер у неповољнијим околностима од оних у којима је Спа-ситељ живео. Чињеница да је Христос проживео три-десет година у Назарету, одакле по мишљењу многих није могло изаћи ништа добро, јавни је укор младим људима који сматрају да њихов религиозни карактер мора да буде одраз прилика у којима живе. Многи се младићи налазе у неповољним и рђавим околностима и то наводе као изговор што не изграђују хришћански карактер. Христов је пример осуда мишљења да његови следбеници не могу живети чистим животом ако место и материјалне прилике нису повољне. Свако место и сваки положај, где нас је божанско провиђење позвало да живимо, ма како био скроман, може постати ча-стан, само ако смо верни. То нам је Христос показао својим животом. ПMX 48.2
Из Христовог живота можемо црпсти поуку: чист живот, живот по Божјим начелима није увек без те-шкоћа, сиромаштва и противљења. Христос је без мрм-љања подносио кушања и невоље које код многих мла-дих изазивају гунђање. Таква дисциплина је управо потребна омладини; то ће карактеру дати чврстину, учиниће га сличним Христовом, ојачаће га против иску-шења. Ако се одвојимо и удаљимо од оних који би могли да врше на нас штетан утицај, онда нас неће са-владати лукавство сотоне. Свакодневном молитвом до-бијаћемо од Бога мудрост и снагу да издржимо у борби и тешкоћама живота и да из њих изађемо као по-бедници. Верност и ведрину духа можемо да очувамо једино бдењем и молитвом. Христос нам је оставио пример непоколебљиве енергије, коју нису могле да ослабе ни понижења, ни изругивања, ни оскудица, ни тешкоће. ПMX 49.1
Таква би требало да буде и наша омладина. Ако се пред њом нагомилавају тешкоће, нека зна да Бог куша њену верност. И уколико очувају чистоту карактера, упркос разочарања, утолико ће се повећати њена чвр-стина, постојаност и сила; она ће тада бити духов-но јака. ПMX 49.2
Радије смрт него непоштење. — Будите готови да радије прихватите сиромаштво, срамоту, губитак прија-теља или свако друго страдање, неголи да своју душу опоганите грехом. Радије смрт него непоштење или пре-ступање Божјег закона; то би требало да буде лозинка сваког хришћанина. ПMX 49.3