Сотона приступа човеку са својим искушењима, пре-рушен у анђела светлости, као што се приближио Хри-сту у пустињи. Он се труди да ослаби човека физичкии морално, да би лакше завладао њиме и тријумфовао над његовом пропашћу. Својим искушењима успева да заведе човека да угађа својим прохтевима не мислећи на последице. Сотона зна да човек не може да врши своје дужности према Богу и ближњима ако упропашћује способности које му је Бог поверио. Мозак је капитал тела. Ако било којом претераношћу човек ослаби своје умне моћи, он постаје неспособан да схвата вечне ствари. ПMX 163.4
Однос између здравља и изградње карактера. — Бог не дозвољава човеку да гази законе свог бића. Али чо-век се попуштањем сотонским искушењима предаје не-умерености, подвргавајући тако своје више способности апетиту и ниским нагонима. Кад ове леше особине над-владају, човек који је створен мало нижим од анђела,са талентима који могу да се развију до највишег сте-пена, предаје се утицају сотоне. Сотона има лак приступ к онима који су робови својих прохтева. Својом неуме-реношћу човек губи половину и чак две трећине својих физичких, умних и моралних моћи и постаје играчка непријатеља. ПMX 164.1
Ако човек жели јасно да уочи сотонине обмане, онда треба да држи своје телесне прохтеве под контролом ра-зума и савести. За изградњу хришћанског карактера не-опходно је потребно да човек савесно и енергично вежба више способности ума. Наша умна снага или слабост има велики утицај на нашу корисност у овом свету и на наше коначно спасење. Велико незнање влада у по-гледу божанског закона који управља нашом физичком природом. Неумереност у свим својим облицима је пре-ступ закона нашег бића. Физичке и умне слабости доби-јају нечувене сразмере. Сотона чини грех привлачним окружавајући га ореолом видела; он воли да хришћан-ски свет задржи под влашћу рђавих обичаја, као што то чини са незнабошцима, и да влада над њима помоћу гре-шних прохтева. ПMX 164.2
Понижавајући утицај неумерености. — Разумни љу-ди и жене чије су моралне моћи отупеле неумереношћу било које врсте, многим својим навикама стоје само мало изнад незнабожаца. Сотона се стално труди да удаљи људе од спасоносне светлости, да их потчини обичајима ПMX 164.3
и моди, и да у њима угуши сваку бригу за физичко, умно и морално здравље. Наш велики непријатељ зна добро да ако страст и прохтеви загосподаре, физичко здравље и умна снага биће жртвовани на олтар уживања, и човек онда иде у сусрет својој брзој пропасти. Ако, напротив, човек расветљена ума држи узде, влада нижим нагонима и подвргава их моралним моћима, онда сотона зна да ће његова искушења имати мало изгледа на успех. ПMX 165.1
Велики део хришћанског света нема више право да се назива хришћанима. Њихове навике, њихова настра-ност и целокупно поступање са њиховим телом у супрот-ности су са физичким законима и библијским начелима. Својим начином живота сами проузрокују своје физичко страдање и духовне и моралне слабости. ПMX 165.2
Потребно је да владамо собом. — Нашим телом треба да господаре најплеменитије моћи нашег бића. Наша воља, подвргнута само Богу, треба да влада над стра-стима. Разум, владар нашег тела, посвећен божанском милошћу, треба да влада нашим животом. ПMX 165.3
Божји захтеви морају дубоко да прожму нашу са-вест; људи и жене морају да разумеју своју дужност:да буду чисти, да владају собом, да се ослободе свих ниских прохтева и сваке понижавајуће навике. Треба да су прожети мишљу да су све наше умне и физичке моћи дар Божји и да треба брижљиво да се сачувају за његову службу. ПMX 165.4