Проучавање Библије јача ум више него било које друго проучавање. Колика подручја за истраживање се отварају пред младима који узимају у руке Божју реч! Човек може да копа у Божјој речи увек дубље и дубље. Са сваким новим напором који улажемо да бисмо боље схватили истину примамо нову снагу, а ипак пред нама још остаје бескрајно поље. ПMX 176.3
Они који кажу да љубе Бога и поштују што је свето, а ипак допуштају својим мислима да се баве оним штоје површно и нестварно, стављају се на сотонину страну и обављају његов посао. Кад би млади проучавали славна Божја дела у природи, и његово величанство и моћ како су откривени у његовој Речи, то би ојачало и оплеменило њихове способности. Примили би силу, која не би имала ништа заједничко са охолошћу. Размишља-њем о чудесима божанске моћи, човек стиче тешку али корисну поуку да је људска мудрост, ако није здружена с Бесконачним и посвећена Христовом милошћу, само лудост. ПMX 176.4
Христово посредничко дело. — Дело драгог Божјег Сина, који је у својој личности повезао створење са Створитељем, ограничено са Бесконачним, је предмет о коме можемо размишљати целог свог живота. Ово Христо- во дело требало је да учврсти становнике других светова у њиховој невиности и верности, као и да спасе оне који су у овом свету били предани уништењу. Христос је от-ворио пут који омогућује непослушнима да се врате верности коју дугују Богу, а истим делом је оградио света и чиста бића спречивши да буду заражена непо-слушношћу. ПMX 176.5
Радујемо се кад мислимо на то да има других светова који нису пали. Ови светови дају хвалу, част и славу Ису-су Христу због плана спасења који је начињен за откуп пале Адамове деце, као и да и њих утврди у њиховом по-ложају и у њиховој чистоти. Иста рука која је спасла људ-ску породицу од пропасти проузроковане сотониним иску-шењем, сачувала је од греха становнике других светова. Отац и Син се старају за светове који круже бескрајним свемиром. Иста брига се стално поклања и палом чо-вечанству. Христос врши службу Посредника у прилог човека. Његовим посредничкњм делом одржава се ред међу невидљивим световима. Нису ли то довољно ве-лике и важне истине којима би требало да се баве наше мисли и које би требало да нас подстакну на захвал-ност према Богу и на обожавање његова имена? ПMX 177.1
Умни развитак. — Отворите Библију пред нашом омладином; скрените јој пажњу на сакривено благо које она садржи; научите је да тражи бисер истине. На овај начин она ће ојачати интелектуално у толикој мери, до које је не би довело проучавање ни све филозофије. Ве-лики предмети о којима расправља Библија, једностав-ност њених надахнутих изјава, узвишене теме које от-крива нашем уму, јасна и продорна светлост која зрачи од Божјег престола и просветљује наш разум развиће моћи ума у толикој мери да је то човеку тешко да схва-ти он никад неће моћи да то потпуно објасни. ПMX 177.2
Библија ставља пред машту неизмерно поље, толико више и племенитије у поређењу са површним радом не-посвећеног ума колико је небо више од земље. Свако од нас може да чита надахнуту историју нашег рода. Свако, дакле, може да почне своја истраживања од на-ших првих родитеља кад су живели у Едему, у светој невиноети, уживајући радост у вези с Богом и анђелима. Затим може да настави проучавајући појаву греха у свету и његове страшне последице и да иде даље, корак по корак, трагом свете историје, која описује непослуш-ност и непокајаност људску као и праведну плату за грехе. ПMX 177.3
Највиша култура. — Читалац може да разговарас патријарсима и пророцима. Може да посматра најпо-учније и најдирљивије призоре. Може да посматра Хри-ста који је био Цар неба, једнак Богу, али који је постао човек да би извршио план спасења, да би ослободио човека од ланаца у које га је сотона свезао, и омогућио му да опет постане сличан Богу. Христос је узео насебе људску природу. Живео је тридесет година као чо-век, и принео је затим свој живот на жртву за грехе да би спасао човека од омрти: ево предмета достојног нај-дубљег размишљања и најинтензивнијег проучавања.. ПMX 178.1
Онај који је схватио величанствене истине Божје речи никад се неће унизити да размишља о таштим стварима. Он ће с одвратношћу одбацити лошу литера-туру и лажне забаве које изопачују данашњу омладину. Они који су дошли у везу с песницима и мислиоцима Библије, чија су срца била дирнута делима славних хе-роја вере, поћи ће са тих истраживања много чистијег срца и много племенитијег духа неголи да су се посве-тили проучавању најславнијих светских писаца или да су посматрали и величали јуначка дела разних фараона Ирода и цезара. ПMX 178.2
Способности младих остају у највише случајева у успаваном стању, јер они заборављају да је страх Божји почетак мудрости. Данило је примио мудрост и знање, јер није допустио да на њега утиче овај свет који се супроти Божјим начелима. Разлог што имамо тако мало људи виших умних способнбсти, постојаних и храбрих, јесте у томе што они мисле да могу постићи духовну величину независно од неба. ПMX 178.3
Људи се не боје Бога, не љубе га и не поштују. Они признају религију, али је мало њих спроводи у живот. Господ не може да учини за човека све што би хтео,јер је човек врло склон да се узохоли, да се сматра не-чим великим. Бог жели да повећамо своје способности искоришћујући сва преимућства којима располажемо, како бисмо развијали, образовали и ојачали своју моћ разумевања. Човек је рођен за један виши и племени-тији живот од овога којим живи. Наш кратки век је вре-ме које нам је Бог дао да се припремимо за живот који може да се упореди с Божјим животом. ПMX 179.1
Библија — највећи учитељ. — Колики предмети за раз-мишљање се налазе у Библији! Где да нађемо узвишеније теме? Где да нађемо занимљивије предмете? У чему људска научна истраживања могу да се упореде са узви-шеношћу и тајанственошћу библијске науке? Где би могло да се нађе нешто што би могло да побуди човека на тако дубоко и озбиљно размишљање? ПMX 179.2
Ако дозволимо да Библија говори, она ће нам дати поуке које се не могу наћи нигде другде. Али, нажалост, људи се баве свиме више него Божјом речи. Они лако гутају литературу достојну презирања, пуну измишљо-тина, а заборављају на Библију са свим њеним благом истине. Прихватимо ли Божју реч као правило живота, она ће нас очистити, оплеменити и посветити. У њој Божји глас говори човеку. Хоћемо ли га слушати? ПMX 179.3
„Твоја реч просветљује; она даје разум једностав-нима.” Божји анђели стоје покрај оних који проучавају Писмо, утичу на њих и просветљују њихов ум. Христов налог одјекује данас истом снагом као у часу кад је био дат првим ученицима: „Проучавајте Писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни, и она сведоче за мене.” ПMX 179.4