Pismo kaže da »se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da do tuži«. (Luka 18,1) Ako je ika da postojalo vreme kada je osećana potreba za molitvom, onda je to vreme kada izda snaga i kada izgleda da život izmiče iz ruku. Oni koji su zdravi često zaboravljaju divnu milost koja im se pruža iz dana u dan, iz godine u godinu, pa ne hvale Boga za Njegova dobročinstva. Međutim, kada dođe bolest, tada se sećaju Boga. Kada ljudska sila prestane, ljudi osećaju potrebu za božanskom pomoći. Naš milostivi Bog nije se nikada okrenuo od duše koja iskreno traži pomoć od Njega. On je naše pribežište u bolesti i zdravlju. PBZ 129.1
»Kako otac žali sinove,
tako Gospod žali one koji ga se boje.
zna građu našu,
Opominje se da smo prah.« Psalam 103,13.14. PBZ 129.2
»Bezumnici stradaše za nevaljale
putove svoje,
I za nepravde svoje.
Svako se jelo gadilo duši njihovoj,
I dođoše do vrata smrtnih.« Psalam 107,17.18.
PBZ 130.1
»Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,
i izbavi ih iz nevolje njihove.
Posla reč svoju i isceli ih,
I izbavi ih iz groba njihova!« stihovi 19.20. PBZ 130.2
Bog je i danas isto tako voljan da povrati zdravlje bolesniku, kao što je bio i onda kada je Sveti Duh preko psalmiste izgovorio ove reči. Danas je Hristos isti Lekar pun saučešća kao što je bio u vreme svog zemaljskog rada. U Njemu se nalazi isceljujući melem za svaku bolest, obnavljajuća sila za svaku slabost. Njegovi učenici danas treba da se mole za bolesnike isto kao što su se davno molili i učenici. Izlečenje će uslediti, jer »molitva vere može pomoći bolesnima«. Mi imamo silu Svetoga Duha, blago jamstvo vere, koje može dobiti Božja obećanja. Gospodnje obećanje: »Na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće!« (Marko 16,18) isto je tako pouzdano danas kao što je bilo i u apostolskim danima. Ono predstavlja prednost za Božju decu i naša vera mora da se uhvati za sve što ona obuhvata. Hristove sluge su kanali Njegovog delovanja i preko njih On želi da pokaže svoju isceljujuću silu. Naš posao je da pred Boga izvedemo bolesne i one koji pate u naručju naše vere. Mi moramo da ih poučimo da veruju u Velikog Iscelitelja. PBZ 130.3
Spasitelj želi da ohrabrimo bolesne, beznadežne, nevoljne da se uhvate za Njegovu silu. Verom i molitvom, bolesnička soba može da se pretvori u Vetilj. Lekari i bolničarke rečima i delima mogu jasno da kažu da se ne može pogrešno razumeti da je »Bog na ovom mestu«, da spase, a ne da uništi. Hristos želi da pokaže svoje prisustvo u bolesničkoj sobi, ispunjavajući srca lekara i bolničarki večnošću svoje ljubavi. Ako je život onih koji brinu za bolesne takav da Hristos može da pođe sa njima do bolesničke postelje, tada će se bolesnik osvedočiti da je Spasitelj koji saučestvuje prisutan, pa će ovo ubeđenje mnogo doprineti izlečenju i duše i tela. PBZ 130.4
Bog uslišava molitve. Hristos je rekao: »I ako što zaištete u ime moje, ja ću učiniti.« On opet kaže: »Ko meni služi onoga će poštovati otac moj.« (Jovan 14,14; 12,26) Ako živimo u skladu sa Njegovimrečima,ondaće se svako dragoceno obećanje koje je dao; ispuniti na nama. Mi smo nedostojni Nje- gove milosti, ali kada Mu se predamo, On nas prima. On će raditi za one i preko onih koji žele da Ga slede. PBZ 130.5
Međutim, mi možemo polagati pravo na ispunjenje Njegovih obećanja jedino ako smo poslušni Njegovoj reči. Psalmista kaže: »Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod.« (Psalam 66,18) Ako smo Mu samo delimično poslušni, sa pola srca, nad nama se neće ispuniti Njegova obećanja. PBZ 131.1
U Božjoj reči postoje uputstva koja suu vezi sa naročitom molitvom za ozdravljenje bolesnih. Iznošenje takve molitve predstavlja najsvečaniji čin i ne sme se preduzeti bez brižljivog razmatranja. U mnogim slučajevima ono što nazivamo verom u molitvi za isceljivanje bolesnih nije ništa drugo do pretpostavka. PBZ 131.2
Mnogi popuštanjem samom sebi navlače bolesti. Oni nisu živeli u skladu sa prirodnim zakonom zdravlja ili načelima stroge čistote. Drugi ne poštuju zakone zdravlja svojim navikama u jelu i piću, oblačenju ili radu. Neki oblik poroka često je uzrok bolesti uma i tela.U slučaju da ove osobe dobiju blago slov zdravlja, mnoge od njih nastavićeda idu istim putem nemarnog prestupanja Božjih prirodnih i duhovnih zakona, misleći da ako ih Bog isceli u odgovoru na molitvu, oni po slobodnoj volji mogu da nastave sa nezdravim navikama i da bez ograničenja popuštaju iskvarenom apetitu. Kada bi Bog učinio čudo u oporavljanju ovih osoba, On bi podsticao greh. PBZ 131.3
Promašen je posao učiti ljude da gledaju na Boga kao na lekara svih bolesti, ako ne nauče kako da napuste svoje nezdrave navike. Da bi dobili Njego ve blagoslove kao odgovor na molitvu, oni moraju da prestanu da čine zlo i nauče dačine dobro. Njihova okolina mora biti zdrava, njihove životne navike ispravne. Oni moraju da žive u skladu sa Božjim zakonima, kako prirodnim, tako i duhovnim. PBZ 131.4