Da bismo imali dobm krv moramo dobro da dišemo. Duboko udisanje čistog vazduha koji pluća puni kiseonikom, čisti krv. Ono joj daje svetlu boju i šalje je u svaki deo tela kao životodavnu struju. Dobro disanje umiruje živce, podstiče apetit, a varenje postaje mnogo bo lje. To donosi okrepljujući san. PBZ 160.2
Plućima treba dati što veću slobodu. Njihov kapacitet razvija se slobodnim radom; on se smanjuje ako su pluća pritisnuta i sputana. Zato je uticaj navike pogurenog sedenja vrlo štetan. Takva navika veoma je raširena, naročito u zanimanjima koja zahtevaju sedenje i pognutost za vreme rada. U tom položaju nemoguće je duboko disati. Površno disanje uskoro postaje navika i pluća gube svoju moć širenja. Čvrsto utezanje izaziva slično dejstvo. Donji deo grudnog koša nema dovoljno prostora; trbušni mišići koji treba da pomažu disanje, ne kreću se slobodno, pa su pluća sputana u svom radu. PBZ 160.3
Tako dolazi do nedovoljnog snabdevanja kiseonikom. Velike količine otrovnih materija koje izdisanjem treba odstraniti iz pluća, zadržavaju se, i krv postaje nečista. Bolest zahvata ne sa mo pluća, već želudac, jetru i mozak. Koža postaje bleda, probava usporena, srce slabi; mozak je pomućen, misli zbrkane, turobnost je zavladala duhom; celo telo pritisnuto je depresijom i tromošću i veoma podložno bolestima. PBZ 160.4
Pluća neprekidno izbacuju nečistoću i zato je potrebno da stalno budu snabdevena svežim vazduhom. Nečist vazduh ne pruža potreban kiseonik i krv stiže u mozak i druge organe bez potrebne snage. Zato je potrebno temeljito provetravanje. Život u zatvorenim, rđavo provetravanim prostorijama, u kojima je vazduh ustajao i istrošen, sla bi celo telo. Ono postaje naročito osetljivo na uticaj hladnoće i zato neznatno izlaganje hladnoći donosi bolest. Ono što mnoge žene čini bledim i sla bim je strogo usmeravanje na život u zatvorenom prostoru. One stalno udišu isti vazduh, koji je postao pun otrovnih tvari izbačenih kroz pluća i pore, pa se tako nečistoća opet vraća u krv. PBZ 161.1