Kada je pozvao svoje učenike da Ga slede, Hristos im nije ponudio sjajne izglede u ovom životu. Nije im dao nikakva obećanja da će steći svetovnu čast, niti su načinili neki ugovor u vezi sa onim šta će primiti. Mateju, koji je sedeo na ;prijemnom odeljenju u carinarnici, Spasitelj je rekao: »Hajde za mnom. I ostavivši sve, ustade i pođe za njim.« (Luka 5,27.28) Matej nije, pre nego što je počeo da vrši službu, očekivao, ni tražio neku platu koja bi bila ravna iznosu koji je primao u svom ranijem zanimanju. PBZ 301.1
»Zato se ne možeš izgovoriti, o čoveče
koji god sudiš! jer kojim sudom
sudiš drugome, sebe osuđuješ;jer to
činiš sudeći.« Rimljanima 2,1. PBZ 301.2
Bez pitanja ili oklevanja, sledio je Isusa. Za njega je bilo dovoljno da bude sa Spasiteljem, da može da sluša Njegove reči i da se u Njegovom poslu sjedini sa Njim. PBZ 301.3
Tako je bilo sa učenicima koji su bili prvo pozvani. Kada je Isus pozvao Petra i njegove drugove da Ga slede, oni su odmah napustili svoje čamce i mreže. Neki od ovih učenika imali su drugove koji su zavisili od njihovog izdržavanja, ali kada su primili Spasiteljev poziv, nisu oklevali ili se raspitivali: »Kako ću živeti i izdržavati svoju porodicu?« Oni su poslušali poziv i kada ih je Isus kasnije upitao: »Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda li vam što nedostade«, mogli su da odgovore - Ništa. (Luka 22,25) PBZ 301.4
Naš Spasitelj i danas poziva, kao što je pozvao Mateja, Jovana i Petra, na svoj posao. Ako su naša srca taknuta Njegovom ljubavlju, pitanje naknade neće biti najvažnije u našim mislima. Radovaćemo se što ćemo postati Hristovi saradnici i nećemo se plašiti da se poverimo Njegovom staranju. Ako Bog postane naša sila, mi ćemo imati jasno shvatanje o dužnosti i nesebičnoj želji; naš život biće pokrenut uzvišenim ciljem koji će nas uzdići iznad naših pobuda. PBZ 301.5