Mi ne smemo dopustiti da se naš duh razgnevi za svako stvarno ili prividno zlo koje nam je učinjeno. »Ja« je neprijatelj koga se većina od nas mora plašiti. Nijedan oblik poroka nema tako kobno dejstvo na karakter kao ljudska strast koja nije pod nadzorom Svetog Duha. Nijedna druga pobeda koju možemo izvojevati neće biti tako dragocena kao pobeda izvojevana nad samim sobom. PBZ 305.2
Svojim osećanjima ne smemo dopustiti da se lako povrede. Mi moramo da živimo ne zbog čuvanja svojih osećanja ili našeg dobrog glasa, nego zbog spasavanja duša. Kad se zainteresujemo za spasenje duša, prestaće da nam smetaju sitne nesuglasice, koje tako često iskrsavaju u našem međusobnom druženju. Bez obzira šta drugi misle o nama ili nam čine, ne treba remetiti naše jedinstvo sa Hristom, druženje sa Duhom. »Jer kakva je hvala ako za krivicu muke trpite? Nego ako dobro čineći muke trpite, ovo je ugodno pred Bogom.« (1. Petrova 2,20) PBZ 305.3
Nemojte da se svetite. Koliko god možete otklonite sve uzroke nesporazuma. Izbegavajte pojavu zla. Činite sve što je u vašoj moći, ne žrtvujući načela, da se izmirite sa drugima. »Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te, ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim pa onda dođi i prinesi dar svoj.« (Matej 5,23.24) PBZ 305.4
Ako vam budu upućene nestrpljive reči, nikada nemojte odgovarati u istom duhu. Setite se da »blaga reč utišava gnev«. (Priče 15,1) U mirnoći leži divna sila. Reči upućene kao odgovor čoveku obuzetom ljutnjom, ponekad služe samo da ga razjare. Međutim, ako se ljutini odgovori mirnoćom, blagim uzdržljivim duhom, ona će brzo isčeznuti. PBZ 305.5
Pred bujicom ljutitih i osuđujućih reči, zadržite um na Božjoj reči. Neka um i srce budu puni Božjih obećanja. Ako se rđavo postupa sa vama ili ako ste nepravedno okrivljeni, umesto da uzvratite ljutitim odgovorom, ponovite u sebi dragocena obećanja. PBZ 305.6
»Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zio dobrim.« (Rimljanima 12,21) PBZ 305.7
»Predaj Gospodu put svoj i uzdaj se u njega, on će učiniti. I izvešće na videlo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne. (Psalam 37,5.6) PBZ 305.8
»Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.« (Luka 12,2) PBZ 305.9
»Dao si nas u jaram čoveku, uđosmo u oganj i u vodu; ali si nas izveo na odmor.« (Psalam 66,12) PBZ 306.1
Mi smo skloni da gledamo u svoje bližnje i da od njih tražimo saučešće i podršku, umesto da gledamo na Isusa. U svojoj milosti i vernosti, Bog često dopušta da se razočaramo u one na koje polažemo svoje poverenje da bismo naučili kako je besmisleno uzdati se u čoveka i od tela stvarati podršku. Uzdajmo se u Boga potpuno, ponizno i nesebično. On zna boli koje osećamo u dubini svoga bića, ali koje ne možemo da iskažemo. Kada sve izgleda mračno i nejasno setite se Hristovih reči: »Šta ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš posle doznati.« (Jovan 13,7) PBZ 306.2
Proučavajte istoriju Josifa i Danila. Gospod hije sprečio zavere ljudi koji su želeli da im nanesu zlo, ali je učinio da sva ta lukavstva deluju na dobro Njegovih slugu koji su, usred iskušenja i sukoba, sačuvali svoju veni i vernost. PBZ 306.3
Dok god smo na svetu sukobljavaćemo se sa neprijateljevim uticajem. Hrišćanske vrline se razvijaju kada iskušenja koja napadaju prirodu, budu dočekana u pravom duhu. Ako Hristos prebiva u nama, postaćemo strpljivi, ljubazni, uzdržljivi, radosni usred neraspoloženja i razdraženosti. Mi ćemo iz dana u dan, iz godine u godinu, pobeđivati sebe i postići plemenito junaštvo. To je naš odredeni zadatak, ali njega ne možemo izvršiti bez Isusove pomoći, odvažne odluke, postojanog cilja, neprekidne budnosti i neprestane molitve. Svako od nas mora da vodi ličnu borbu. Čak ni sam Bog ne može da oplemeni naš karakter, ili naš život, ako ne postanemo Njegovi saradnici. Oni koji odbijaju borbu, gube snagu i radost pobede. PBZ 306.4
Nije potrebno da beležimo svoja iskušenja i teškoće, tuge i žalosti. Sve ovo zabeleženo je u knjigama i Nebo će voditi računa o njima. Dok brojimo neprijatnosti, mnogi prijatni doživljaji kojih treba da se sećamo, isčezavaju iz uspomena, kao što je milostiva Božja dobrota koja nas svakoga trenutka okružava i ljubav kojoj se dive i anđeli, jer je Bog dao svoga Sina da umre za nas. Ako kao Hristovi radnici smatrate da imate veće brige i iskušenja od dela koji je pripao drugima, setite se mira koji imate, a koji je nepoznat onima koji izbegavaju ovaj teret. U Hristovoj službi ima utehe i radosti. Neka svet uvidi da život sa Njim nije promašaj. PBZ 306.5
Ako se ne osećate bezbrižno i radosno, nemojte govoriti o svojim osećanjima. Nemojte bacati senku na živo drugih. Hladna, suncem neobasjana vera nikada neće duše privući Hristu. Ona ih odvlači od Njega u sotonske mreže koje je razapeo za noge onih koji lutaju. Umesto da razmišljate o svojim obeshrabrenjima, pomislite na silu na koju polažete pravo u Hristovo ime. Neka se vaša mašta drži nevidljivih vrednosti. Neka vaše misli budu upravljene dokazima velike Božje ljubavi prema vama. Vera može da izdrži iskušenje, da se odupre napasti, da hrabro podnese razočaranja. Isus živi kao naš pravobranilac. Nama pripada sve što Njegovo posredovanje obezbeđuje. PBZ 306.6
Mislite li da Hristos ne ceni one koji u potpunosti žive za Njega? Mislite li vi da On ne posećuje one koji se, kao ljubljeni Jovan nalaze u izgnanstvu, na mestima koja su teška i puna iskušenja? Bog neće dopustiti da nijedan Njegov iskreni radnik bude ostavljen sam da se bori u nejednakoj borbi i bude pobeđen. On, kao skupoceni dragi kamen, čuva svakoga čiji je život sakriven sa Hristom u Njemu. Za svakog takvog kaže: »Uzeću tebe... i postaviću te kao pečat, jer sam te izabrao.« (Agej 2,23) PBZ 306.7
Govorite o obećanjima, govorite o Isusovoj spremnosti da blagoslovi. On nas ne zaboravlja nijednog kratkog trenutka, kada, uprkos neprijatnih okolnosti, s poverenjem ostanemo u Njegovoj ljubavi i živimo sa Njim, svest o Njegovoj prisutnosti udahnuće duboku, tihu radost. Hristos ovako kaže o sebi: »Ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči otac moj onako govorim. I onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.« (Jovan 8,28.29) PBZ 307.1
Očevo prisustvo okružavalo je Hrista i ništa Mu se nije dogodilo osim onoga što je beskrajna ljubav dozvolila da se dogodi za blagoslov svetu. Tu se nalazio Njegov, a i naš, izvor utehe. Onaj koji je obdaren Hristovim Duhom ostaje u Hristu. Sve što dođe na njega potiče od Spasitelja koji ga okružuje svojim prisustvom. Ništa ne može da ga takne, osim ako Gospod to dopusti. Sve naše patnje i boli, sva naša iskušenja i napasti, sva naša žalost i tuga, sva naša progonstva i oskudice, ukratko, sve zajednički deluje na naše dobro. Sva iskustva i okolnosti su Božji radnici koji nam donose dobro. PBZ 307.2
Ako smo svesni Božjeg dugog trpljenja, koje je pokazao prema nama, nećemo biti skloni da osuđujemo i optužujemo druge. Dok je Isus živeo na Zemlji, koliko bi Njegovi pomagači bili iznenađeni da su Ga, posle upoznavanja sa Njim, čuli da izgovara reč optužbe, iznalaženja grešaka ili nestrpljenja. Nemojmo nikada zaboraviti da oni koji Ga ljube moraju da Ga predstave i u karakteru. PBZ 307.3
»Bratskom ljubavlju budite jedan drugome ljubazni. Čašću jedan drugoga većim činite.« »Ne vraćajte zlo za zlo, ni psovke za psovku, nego nasuprot blagosiljajte, znajući da ste na to pozvani da nasledite blagoslov.« (Rimljanima 12,10; 1. Petrova 3,9) PBZ 307.4
Hrišćanstvo će od čoveka stvoriti otmenog čoveka. Hristos je bio ljubazan i prema onima koji su Ga proganjali, pa će i Njegovi pravi sledbenici ispoljavati isti duh. Posmatrajte Pavla kada je izveden pred vladare. Njegov govor pred Agripom je slika istinske učtivosti, ali i ubedljive rečitosti. Jevanđelje ne podržava prividnu učtivost koja postoji u svetu, već učtivost koja potiče iz prave ljubaznosti srca. PBZ 307.5
Brižljivo gajenje spoljašnjih životnih osobenosti nije dovoljno da spreči razdražljivost, oštro rasuđivanje i neuljudan govor. Prava uglađenost nikada se neće pojaviti sve dok se »ja« smatra najuzvišenijim predmetom. Ljubav mora da prebiva u srcu. Revnostan hrišćanin crpe pobude za svoj rad iz dubine srca punog ljubavi prema svom Učitelju. Iz korena njegove ljubavi prema Hristu izbija nesebično zanimanje za svoju braću. Ljubav daje onome, koji je poseduje, ljubaznost, pristojnost i uljudnost ponašanja. To prosvetljava crte lica i obuzdava glas, oplemenjuje i uzdiže celo biće. PBZ 307.6
Život se uglavnom sastoji od sitnica, a ne od velikih žrtava i veličanstvenih dostignuća. Veliko dobro ili zlo najčešće dospeva u naš život preko sitnica, koje izgledaju kao da nisu vredne pažnje. Navike nastaju, a karakter kvari našim propustom da istrajemo u iskušenjima koja preko sitnica dolaze na nas, pa kada naiđu veća iskušenja, ona nas zatiču u nespremnosti. Jedino kada u iskušenjima svakodnevnog života radimo po načelu, možemo dobiti snagu da čvrsto i verno stojimo u najopasnijim i najtežim prilikama. PBZ 308.1
Mi nikada nismo sami. Bilo da smo Ga izabrali ili ne, mi imamo Druga. Setite se činjenice da gde god se nalazili, šta god radili, Bog je svuda prisutan. Ništa rečeno ili učinjeno, ili pomišljeno ne može da utekne Njegovoj pažnji. Vi imate svedoka za svaku svoju reč ili delo - svetog Boga koji mrzi greh. Pre nego što progovorite ili nešto učinite, uvek na ovo mislite. Kao hrišćanin vi ste član carske porodice, dete nebeskog Oca. Nemojte izgovoriti nijednu reč, nemojte učiniti nijedno delo koje će navući sramotu »na dobro ime vaše kojim ste se nazvali«. (Jakov 2,7) PBZ 308.2
Marljivo proučavajte božanskoljudski karakter i stalno se pitajte: »Šta bi Isus učinio da je na mom mestu?« To će postati merilo naše dužnosti. Nemojte se bez potrebe zadržavati u društvu onih koji bi svojim lukavstvom oslabili vašu težnju da činite ono što je pravo ili koji bi umrljali vašu savest. Nemojte učiniti ništa među nepoznatima na ulici, u kolima, u domu, što bi i najmanje podsećalo na zlo. Svakog dana učinite nešto da popravite, ulepšate i oplemenite život koji je Hristos iskupio svojom krvlju. PBZ 308.3
Radite uvek prema načelu, a nikako po sklonostima. Ublažite prirodnu plahovitost svoje prirode blagošću i plemenitošću. Nemojte dopustiti sebi nikakvu površnost ili neozbiljnost. Neka nikakva dvosmislena primedba ne pređe preko vaših usana. Čak se ni mislima ne sme dopustiti raskalašnost. One moraju biti sputane i zarobljene za poslušnost Hristu. One treba da počivaju na svetim temeljima. Hristovom blagodaću one će tada biti čiste i istinite. PBZ 308.4
Oplemenjujuća sila čistih misli neprekidno nam je potrebna. Pravilno mišljenje jedina je bezbednost za svaku dušu Kako čovek »misli u svom srcu, takav je«. (Priče 23,7) Snaga samouzdržavanja jača vežbanjem. Ono što u početku izgleda teško, stalnim ponavljanjem lako napreduje, sve dok prave misli i dela ne postanu navika. Ako želimo, možemo da napustimo sve što je rđavo i nisko i dostignemo visoko merilo; nas mogu poštovati ljudi, a može nas ljubiti i Bog. PBZ 308.5
Gajite sklonost da govorite dobro o drugima. Bavite se dobrim osobinama onih sa kojima se družite i što manje uočavajte njihove greške i slabosti. Kada a padnete u iskušenje da se požalite na ono što vam je neko rekao ili učino, pohvalite nešto u životu i karakteru te osobe. Negujte zahvalnost. Hvalite Boga za Njegovu divnu ljubav iz koje je dao Hrista da umre za nas. Nikada se ne isplati misliti o svojim nevoljama. Bog nas poziva da mislimo o Njegovoj milosti i Njegovoj neuporedivoj ljubavi, da bismo se nadahnuli veličanjem. PBZ 308.6
Ozbiljni radnici nemaju vremena da se bave manama drugih. Mi ne možemo dopustiti sebi da živimo u plevi tuđih pogresaka i mana. Rđavo govoriti predstavlja dvostruko prokletsto koje mnogo teže pada na onoga koji govori nego na onoga koji sluša. Onaj koji seje seme razdora i nesloge, požnjeće u svojoj duši smrtonosne plodove. Sam čin traženja zla u drugima razvija zlo u onima koji traže. Zadržavanjem na pogreškama drugih, pretvaramo se u isti lik. Međutim, posmatranjem Isusa, razgovorom o Njegovoj ljubavi i savršenstvu karaktera, preobražavamo se u Njegov lik. Razmišljanjem o velikom idealu koji je postavio pred nas, uzdići ćemo se u čistu i svetu sredinu, čak u samo Božje prisustvo. Kada ostanemo ovde, iz nas će izlaziti svetlost koja će obasjavati sve koji su povezani sa nama. PBZ 308.7
Umesto da kritikujete i osuđujete druge, recite: »Ja moram da izgradim svoje spasenje. Ako sarađujem da Onim koji želi da me spase, moram marljivo da stražim. Ja moram odbaciti svako zlo iz svog života. Moram da pobedim svaku pogrešku. Moram da postanem novo stvorenje u Hristu. Tada, umesto da oslabljujem one koji se bore protiv zla, mogu da ih ojačam ohrabrujućim rečima. Mi smo ravnodušni jedan prema drugome. Mi često zaboravljamo da je našim saradnicima potrebna snaga i ohrabrenje. Učinite sve da ih uverite u svoje zanimanje i saosećanje. Pomozite im svojim molitvama i dajte im do znanja da to činite. PBZ 309.1
Nisu svi koji tvrde da su Hristovi radnici, pravi učenici. Među onima koji nose Njegovo ime i koji se ubrajaju u Njegove radnike, ima nekih koji ne predstavljaju Njegov karakter. Njima ne upravljaju Njegova načela. Ove osobe često su uzrok nevolja i obeshrabrenja svojih drugova, radnika, koji su mladi u hrišćanskom iskustvu; ali, niko ne treba da se vara. Hristos nam je dao savršen primer. On nam zapoveda da Ga sledimo. PBZ 309.2
Do kraja vremena u žitu će biti i kukolja. Kada su sluge revnujući za domaćinovu čast, zatražile dozvolu da iščupaju kukolj, gospodar je rekao: »Ne; da ne biste čupajući kukolj počupali zajedno s njime i pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve.« (Matej 13,29.30) PBZ 309.3
U svojoj milosti i dugom trpljenju, Bog strpljivo snosi one koji su pokvareni i neiskrena srca. Među odabranim Hristovim apostolima bio je Juda izdajnik. Da li onda treba da postoji uzrok iznenađenja i obeshrabrenja što se danas među Njegovim radnicima nalaze ljudi neiskrena srca? Ako je Onaj koji čita srca mogao da podnese onoga za koga je znao da će postati Njegov izdajnik, sa kolikim strpljenjem treba da snosimo one koji greše. PBZ 309.4
Međutim, nisu svi, čak i oni koji nam se čine najgrešnijim, slični Judi. Petar, plahovit, brz i pun samopouzdanja, često je izgledao kao da čini mnogo veću štetu nego Juda. Njega je Spasitelj češće karao. Ipak, koliko je njegov život bio život službe i žrtve! Kakvo je svedočanstvo o sili božanske blagodati pružao taj život! Koliko god to možemo da budemo, budimo drugima ono što je Isus bio svojim učenicima kada je sa njima hodao i razgovarao na Zemlji. PBZ 309.5
Smatrajte sebe misionarima, najpre među svojim saradnicima. Zadobijanje jedne duše za Hrista često zahteva mnogo vremena i rada. Kada se duša jednom obrati od greha pravdi, među anđelima zavlada radost. Mislite li da su službeni duhovi, koji straže nad ovim dušama, zadovoljni kada vide ravnodušnost sa kojom postupaju oni koji tvrde da su hrišćani? Da Isus postupa sa nama onako kako mi često postupamo jedan sa drugim, ko bi od nas mogao da bude spasen? PBZ 309.6
Pomislite na to da ne možete čitati srca. Vi ne poznajte pobude koje su pokrenule dela koja vi smatrate rđavim. Ima mnogo onih koji nisu dobili pravo vaspitanje; njihov karakter je izvitoperen; oni su okrutni i zadrti i izgleda da su u svakom pogledu neiskreni. Međutim, Hristova blagodat može da ih preobrazi. Nemojte ih nikada odgurnuti u stranu, nemojte ih nikada obeshrabriti ili razočarati time što ćete im reći: »Razočarao si me i neću pokušati da ti pomognem.« Nekoliko brzo izgovorenih reči posle uvrede, čak iako smatramo da oni to zaslužuju, mogu da prekinu strune uticaja koje bi trebalo da njihova srca povežu sa našim. PBZ 310.1
Da bi vosak primio jasan i čvrst otisak pečata, nećete brzo i snažno udariti pečat na vosak, već ćete ga pažljivo utisnuti u meki vosak i mirno, bez pokreta, pritiskivati sve dok ne očvrsne. Na sličan način postupajte i sa ljudskim dušama. Stalnost hrišćanskog uticaja je tajna njegove sile, a to zavisi od postojanosti vašeg ispoljavanja Hristovog karaktera. Pomozite onima koji su grešili govoreći im o svojim iskustvima. Ukažite im kako vam je ljubaznost i pomaganje vašim drugovima radnicima, ulilo hrabrosti i nade, kada ste činili velike greške. PBZ 310.2
Do suda nikada nećete doznati o vrednosti uticaja ljubaznog, pažljivog načina postupanja prema nepostojanim, nerazumnim, nedostojnim. Kada se suočimo sa nezahvalnošću i izdajom svetog poverenja, mi ustajemo da pokažemo svoje prezrenje i opravdan gnev. To očekuju oni koji su krivi i spremni na to. Međutim, ljubazno strpljenje izaziva kod njih iznenađenje često pokreće u njima bolja osećanja probudi želju za plemenitijim životom. PBZ 310.3
»Braćo! ako i upadne čovek u kakav greh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan. Nosite bremena jedan dmgoga, i tako ćete ispuniti zakon Hristov.« (Galatima 6,1.2) PBZ 310.4
Svi koji tvrde da su Božja deca treba da imaju na umu da će propovedajući Jevanđelje doći u dodir sa svim oblicima karaktera. Postoje prefinjeni i grubi, ponizni i oholi, religiozni i sumnjičavi, obrazovani i neobrazovani, bogati i siromašni. Sa ovako različitim karakterima nije moguće isto postupati pa ipak, svima je potrebna ljubaznost i saosećanje. U međusobnom dodiru naš karakter treba da se oplemeni. Mi zavisimo jedan od drugoga, usko smo povezani međusobnim vezama ljudskog bratstva. PBZ 310.5
Hrišćanstvo dolazi u dodir sa svetom preko društvenih veza. Svaki čovek ili žena koji je primio božansko prosvetljenje treba da osvetli mračan put onima koji nisu upoznali bolji put. Društvena moć, posvećena Hristovim Duhom, oplemenjuje se dovođenjem duša Spasitelju. Hristos ne treba da se sakrije u srcu kao sveto i drago blago za kojim se čezne, i u kome će uživati samo sopstvenik. Hrista treba da nosimo u sebi kao izvor vode koja teče u večni život i koja osvežava sve koji dođu u dodir sa njom. PBZ 310.6