Potrebni su snažni ljudi, ljudi koji neće čekati da se poravna njihov put i otkloni svaka prepreka, ljudi koji će novom revnošću nadahnuti malaksale, oslabljene napore obeshrabrenih radnika, ljudi čija su srca zagrejana hrišćanskom ljubavlju i čije ruke snažno izvršavaju Učiteljev posao. PBZ 311.2
Pojedinci koji ulaze u misonarsku službu su slabi, iznemogli, malodušni i skloni obeshrabrenju. Oni nisu motivisani. Nemaju izrazite crte karaktera koje im daju snagu da nešto učine - duh i snagu koja razgoreva oduševljenje. Svi koji žele da požnju uspeh moraju biti hrabri i puni nade. Takvi treba da gaje ne samo pasivne, već i delotvorne vrline. Oni moraju da poseduju hrabrost junaka da se odupru zlu, kad moraju da daju blag odgovor koji otklanja gnev. Pored ljubavi koja podnosi sve, njima je potrebna čvrstina karaktera koja će njihov uticaj učiniti pouzdanom silom. PBZ 311.3
Neki se ne odlikuju čvrstinom karaktera. Njihovi planovi i ciljevi nemaju ođreden oblik i postojanost. Oni svetu donose malu praktičnu korist. Ova slabost, neodlučnost i nesposobnost moraju biti pobeđene. Pravi hrišćanski karakter odlikuje se nepobedivošću koja se u nepovoljnim prilikama ne može uobličiti ili pokoriti. Mi moramo imati moralnu hrabrost, čestitost kojoj se ne može laskati, koja se ne može podmititi ili zastrašiti. PBZ 312.1
Bog želi da iskoristimo svaku priliku za obezbeđivanje pripreme za Njegovo delo. On očekuje da sve svoje snage uložimo u njegovo izvršenje, da svoje srce sačuvamo zdravim za njegovu svetost i njegovu veliku odgovornost. PBZ 312.2
Mnogi koji su osposobljeni za obavljanje izvrsnog posla, izvrše malo, zato što malo i pokušavaju. Hiljade njih prolaze kroz život kao da nemaju veliki cilj za koji treba da žive, kao da nemaju visoko merilo koje treba da dostignu. Jedan od razloga za ovo je i slaba ocena koju daju sebi sarriima. Hristos je za nas platio beskrajno veliku cenu i u skladu sa njom, želi da sami sebe cenimo. PBZ 312.3
Nemojte biti zadovoljni postizanjem niskog merila. Mi nismo ono što bismo mogli biti ili ono što je Božja volja da budemo. Bog nam je dao moć rasuđivanja ne da bismo ostali nezaposleni ili opredeljeni za zemaljske, niske ciljeve, već da ga razvijemo u uzvišene, blage, posvećene, oplemenjene snage, koje će biti upotrebljene za ostvarenje interesa Njegovog carstva. PBZ 312.4
Niko ne sme da pristane da bude samo mašina, koja će pokretati um drugog čoveka. Bog nam je dao sposobnost razmišljanja i delovanja, pa ćemo se obazrivim radom, traženjem mudrosti od Njega, osposobiti za nošenje tereta. Ostanite u svojoj ličnosti koju vam je Bog dao. Nemojte biti senka druge osobe. Očekujte da će Gospod hteti da radi u vama, sa vama i preko vas. PBZ 312.5
Mislite na to da otkrivate pobude i razvijate karakter u svakoj prilici kojom se možete poslužiti. Kakav god bio vaš posao, obavljajte ga tačno i marljivo; pobeđujući sklonost prema traženju lakih zadataka. PBZ 312.6
Isti duh i načela koja čovek primenjuje u svakodnevnom radu, primenjivaće u toku celog života. Oni koji žele da izvrše određeni obim posla za utvrđenu platu i koji žele da pokažu posebnu osposobljenost, bez izlaganja nezgodi prilagođavanja ili obučavanja, nisu lju— di koje Bog poziva na rad u svome Delu. Oni koji proučavaju kako da ulože što manje svoje telesne, umne i moralne snage, nisu radnici na koje On može da izlije obilne blagoslove. Njihov primer je zarazan. Lični interes je pobuda koja vlada njima. One koje treba nadgledati i koji rade kao u svakoj dužnosti koja im je dodeljena, nisu ličnosti koje će biti proglašene dobrim i vernim. Potrebni su radnici koji ulažu snagu, čestitost, marljivost, oni koji su voljni da rade sve što je potrebno raditi. PBZ 312.7
»Jer znate blagodat Gospoda našega
Isusa Hrista da, bogat budući, vas
radi osiromaši, da se vi njegovim
siromaštvom obogatite.« 2. Korinćanima 8,9. PBZ 313.1
Mnogi postaju nesposobni zato što izbegavaju odgovornosti iz straha da će pogrešiti. Na taj način oni propuštaju da steknu ono znanje koje proističe iz iskustva, a što čitanje, proučavanje i druge prednosti stečene na drugi način, ne mogu da pruže. PBZ 313.2
Čovek može da uobličava okolnosti, ali ne sme da dopusti okolnostima da oblikuju čoveka. Mi treba da iskoristimo okolnosti kao sredstvo za rad. Mi treba da ovladamo njima, a ne smemo dozvoliti da one ovladaju nama. PBZ 313.3
Snažni ljudi su oni koji su nailazili na otpor, koji su bili osujećivani i ometani. Prepreke na koje su nailazili pokazale su se kao pouzdan blagoslov po njih, time što su pokrenuli svoje snage za rad. Oni stiču samopouzdanje. Borba i nevolja zahtevaju vežbanje poverenja u Boga i postojanost koja razvija silu. PBZ 313.4
Hristos nije ograničio svoju službu. On nije merio svoj rad satima. Njegovo vreme, Njegovo srce, Njegova duša i snaga bili su posvećeni radu za dobro čovečanstva. Danima punim umora radio je težak posao, a noćima je pognut na molitvi tražio blagodat i izdržljivost za veći posao. Vičući i sa suzama slao je svoje molitve Nebu, tražeći da Njegova ljudska priroda ojača, da bi mogao da svu svoju snagu upotrebi u susretu sa lukavim neprijateljem u svim njegovim zavodničkim delima, i stekne snagu da izvrši svoj zadatak uzdizanja čovečanstva. Svojim radnicima On kaže: »Ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.« (Jovan 13,15) PBZ 313.5
»Ljubav Božja«, kaže apostol Pavle, »nagoni nas.« (2. Korinćanima 5,14) To je bilo njegovo načelo rada i ponašanja; to je bila njegova pokretačka snaga. Ako je ikada klonula njegova revnost, pogled na krst ga je nagnao da opet opaše bedra svoga uma i putem samoodricanja pohita napred. U svom radu za svoju braću, on se mnogo oslanjao na izraz beskrajne ljubavi koja se pokazala u žrtvovanju Hrista i njenu silu koja smiruje i vodi. PBZ 313.6
Kako je ozbiljan i dirljiv njegov poziv: »Jer znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista da bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite.« (2. Korinćanima 8,9) Vi poznajete visinu sa koje se sagnuo, dubinu poniznosti do koje se spustio. Njegove noge stupile su na stazu žrtve i sa nje nije skrenuo u stranu, sve dok nije dao svoj život. Za Njega nije bilo odmora između prestola na Nebu i krsta. Njegova ljubav za čoveka vodila Ga je dotle da je rado primio svaku uvredu i pretrpeo svako zlostavljanje. PBZ 313.7
Apostol Pavle nas opominje: »Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.« On nam nalaže »da se misli među vama što je i u Hristu Isusu, koji, iako je bio u obličju Božjem, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čo- vek, ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.« (Filibljanima 2,4-8) PBZ 313.8
Pavle je duboko želeo da uvidi i shvati Hristovu poniznost. Bio je ubeđen da će sebičnost biti izbačena iz ljudskih srca ako razmatraju žrtvu koja zadivljuje i koju je prinelo nebesko Veličanstvo. Apostol ide polako tačku po tačku, da bismo mogli, donekle razumeti uzvišenu Spasiteljevu ljubav prema grešnicima. On razmišlja o položaju koji je Isus zauzimao na Nebu u Očevom naručju; on Ga zatim prikazuje kao Onoga koji svoju slavu stavlja na stranu, dobrovoljno se podvrgava ponižavajućim uslovima ljudskog života, preuzimajući na sebe odgovornost sluge i postavši poslušan do smrti i to najsramnije i najsurovije smrti - smrti koja stvara najveće patnje, smrti na krstu. Možemo li da razmišljamo o ovom divnom izrazu Božje ljubavi bez zahvalnosti, i ljubavi, i duboke svesnosti o činjenici da nismo svoji? Ovakvom Učitelju ne treba služiti sa roptanjem i iz sebičnih pobuda. PBZ 314.1
»Znajući«, kaže apostol Petar, »da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste.« (1. Petrova 1,18) Da li je to bilo dovoljno da se iskupi čovekovo spasenje, i kako je lako mogao to da izvrši Onaj koji kaže: »Moje je srebro i moje je zlato.« (Agej 2,8) Međutim, grešnik može da se iskupi samo dragocenom krvlju Božjega Sina. Oni koji se, propustivši da cene ovu veličanstvenu žrtvu, uzdrže od službe Hristu, poginuće u svojoj sebičnosti. PBZ 314.2