Lekar koji služi u domovima ljudi, bdijući pored postelje bolesnika, ublažavajući njihovu tugu, vraćajući ih sa ivice groba, govoreći o nadi onima koji umiru, zadobija njihovo poverenje i ljubav koja se malo kome poklanja. Čak i propovednik Jevanđelja nema tako velike mogućnosti i tako dalekosežan uticaj. PBZ 70.2
Primer lekara, a ništa manje ni njegovo poučavanje, treba da predstavlja savršenu silu na pravoj strani. Delo reforme traži ljude i žene čije životne navike predstavljaju sliku samosavlađivanja. Naše sprovođenje načela u život je ono što im daje vrednost. Svetu je potreban praktičan dokaz onoga što Božja blagodat može da učini u obnovi izgubljenog carskog dostojanstva ljudskih bića, dajući im vlast da upravljaju sobom. Ne postoji ništa što je svetu tako potrebno kao saznanje o sili Jevanđelja koje spasava i koje se otkriva u životu sličnom Hristovom životu. PBZ 70.3
Lekar je neprekidno u dodiru sa onima kojima je potrebna snaga i ohrabrenje pravog primera. Mnogi su moralno nejaki. Oni nemaju vlast nad sobom i zato lako podležu iskušenju. Lekar može da pomogne ovim dušama jedino ako svojim životom otkriva snagu načela koje mu omogućava da pobedi svaku štetnu naviku i obeshrabrujuću želju. Iz njegovog života mora da deluje božanska sila. Ako ovde padne, bez obzira na moć i ubedljivost njegovih reči, njegov uticaj svedočiće za zlo. PBZ 70.4
Mnogi koji su zbog svojih rđavih navika postali moralne olupine, traže lekarski savet i lečenje. Oni su u modricama, slabi i ranjeni, oni osećaju svo ju nerazumnost i nesposobnost da pobede. Takvi u svojoj okolini ne treba da imaju ništa što ih podstiče da nastave sa mislima i osećanjima koji su ih načinili onim što jesu. Njima je potrebno da dišu u atmosferi čistote, uzvišenih i plemenitih misli. Koliko je strašna odgovornost onih koji treba da im pruže pravi primer, a sami su robovi štetnih navika, pa njihov uticaj daje iskušenju dodatnu silu! PBZ 70.5