Po Božjem planu za Izrailj, svaka porodica imala je dom na svom posedu sa dovoljno zemljišta za obrađivanje. Na taj način obezbeđivana su sredstva i podstrek za koristan, marljiv život i samostalno izdržavanje. Nijedan ljudski izum nije doprineo nikakvom poboljšanju u ovom planu. Siromaštvo i nevolja, koji danas postoje u velikoj meri prouzrokovani su udaljavanjem sveta od ovog plana. PBZ 102.1
Kada su Izrailjci naselili Hanan, zemlja je bila razdeljena celom narodu i jedino su Leviti i sveštenici u Svetinji bili izuzeti od ove podjednake raspodele. Plemena su se brojala po porodicama i svakoj porodici određeno je nasledstvo prema njenoj brojnosti. PBZ 102.2
Iako je čovek za izvesno vreme mogao da raspolaže svojim posedom, on nije mogao zauvek u bescenje da pro da nasledstvo svoje dece. Kada je bio u mogućnosti da otkupi svoju zemlju, imao je odrešene ruke da to učini u bilo koje vreme. Dugovi su opraštani svake sedme godine, a pete ili oprosne godine sva imanja vraćana su prvobitnom vlasniku. »Ali da se zemlja ne prodaje za svagda«, bilo je Božje uputstvo, »jer je moja zemlja, a vi ste došljaci i ukuća ni kod mene. Zato po svoj zemlji države vaše neka se otkupljuju zemlje. Ako osiromaši brat tvoj, i proda nešto od baštine svoje, a posle dođe ko od roda njegova najbliži njemu da otkupi, neka otkupi što brat njegov prodaje... I tako opet dođe do svoje baštine. Ako li nema koliko bi trebalo vratiti, onda ostaje stvar prodana u onoga ko je kupio do godine opro sne... (3. Mojsijeva 25,23-28) PBZ 102.3
»I posvetite godinu pedesetu, i proglasite slobodu u zemlji svima koji žive u njoj; to neka vam je oprosna godina, i tada se vratite svaki na svoju baštinu, i svaki u rod svoj vratite se.« (stih 10) PBZ 102.4
Na taj način svaka porodica imala je obezbeđenu svojinu, a stvorena je i zaštita od krajnosti kako u bogatstvu, tako i u nemaštini. PBZ 102.5