»Али се још већма умножи благодат Господа нашега Исуса Христа, с вером и љубавиу Христу Исусу.« (1. Тимотију 1,14) GAGS 292.1
У колико будете одржавали нежну заједницу коју сада имате са Христом, ви ћете уживати предност да стално растете у благодати, да напредујете у познању Бога и у љубави према Њему. У једноставности понизне вере, затражите од Господа да просветли ваш разум да бисте могли разумети и ценити драгоцене истине из Његове речи, и тако растете у благодати, растетеу једноставној вери, пуној поуздања... GAGS 292.2
Потрудите се да ваш духовни живот не постане оскудан, болешљив, безродан. Има много таквих којима су неопходне речи и пример хришћанина. Слабост и неодлучност изазивају нападе непријатеља, и сваки који пропуигга да духовно расте, да расте у познању истине и праведности, често ће доживљавати поразе у сукобу са непријатељем. (НС 279) GAGS 292.3
Истинска вера увек делује преко љубави. Када гледате на Голготу, ви то не чините само да бисте умирили своју савест због занемаривања дужности, да бисте се удобније сместили и спавали, већ да бисте разбуктали веру у Исуса, веру која ће деловати, чистећи душу од наслага себичности. Када се вером ухватимо за Исуса, наш посао је тек започео. Сваки човек има искварене и грешне навике које мора да савлада упорним настојањем. Од сваке душе тражи се да учествује у борби вере. Ако неко постане Христов следбеник, не може и даље бити непоштен у пословима, тврдога срца, лишен саучешћа... не може бити надмен, не може се служити оштрим речима, кудити и осуђивати. (SDA ВС 6,1111) GAGS 292.4
Нека вера, слично палмовом дрвету, пусти свој корен који дубоко продире испод онога што се види на површини и нека добије духовно освежење на живим изворима Божје благодати и милости. Извор воде која тече у вечни живот заиста постоји. Ви морате црпети свој живот из тог скривеног извора. Ако се будете ослободили себичности, ако будете ојачали своју душу сталном везом са Богом, можете унапредити срећу свих с којима долазите у додир. Ви ћете тада запажати занемарене, поучавати оне који не знају, храбрити потлачене и обесхрабрене и, колико год је то могуће, олакшавати патње невољнима. И не само да ћете другима показивати пут који води према Небу, него ћете и сами ходати тим путем. (4Т 567) GAGS 292.5