Skrenuta mi je bila pažnja na priču o izgubljenoj ovci. Pastir je ostavio devedeset i devet ovaca u pustinji i pošao u potragu za jednom jedinom koja se izgubila. Kad ju je našao, stavio ju je na ramena i vratio se kući radujući se. Nije se vraćao gunđajući i ukoravajući jadnu ovcu koja mu je zadala toliko brige, već se vraćao radujući se teretu koji je nosio. Nje- gova radost nije se ograničila samo na to. Pozvao je svoje prijatelje i susjede da se raduju s njime, jer je našao svoju ovcu koja je bila izgubljena. Nije gubio vrijeme da jadikuje nad time što se ovca izgubila, jer je radost što je našao ovcu nadmašila žalost gubitka, brigu, strah i opasnost kojima se izlagao tražeći ovcu da bi je vratio u tor. »Isto tako bit će veća radost na nebu za jednoga grešnika, koji se kaje, negoli za de-vedeset devet pravednika kojima ne treba pokajanje.« Luka 15, 6. 7. SZC 208.3