Узвиси савест на место које јој припада. — Бог је људима дао више од пуког живота који имају остала бића. »Богу тако омиље свијет да је и Сина својега Јединороднога дао да ниједан који Га вјерује не погине, Него да има живот вјечни.« Од оних за које је поднео тако велику жртву Он очекује да своје поштовање према Његовој љубави покажу тако што ће следити пример који им је Христос оставио живећи у складу с Његовом вољом. Он од њих очекује да на љубав коју је Он показао према њима одговоре одрицањем себе за добро других. Од њих очекује да способности свог ума и тела употребе у Његовој служби. Он им је дао љубав, и очекује да овај драгоцени дар искористе Њему на славу. Дао им је савест, и забрањује им да злоупотребљавају овај дар на било који начин. У ствари треба да чине супротно: тај дар треба уздићи до места које му је Он наменио. (CW, 1. март 1904) УКЛ 269.1
Неговати савест и развијати љубазну природу. — Сви треба да развијамо љубазну природу и потчинимо се надзору савести. Када га приме, Дух истине чини мушкарце и жене бољима. Он делује као квасац, док се цело биће не ускалди с начелима истине. Он отвара срце које је било замрзнуто похлепом, отвара руку која је била затворена према људској патњи; а родови тога постају видљиви као љубав и доброта. (4Т 59, 1876) УКЛ 269.2
Чиста савест као добитак. — Савест која је без недостатка и пред Богом и пред људима диван је добитак. (MS 126, 1897; HC 143) УКЛ 269.3
Одбацивање савести застрашујућа опасност. — Људи свакога дана одлучују о својој вечној судбини. Показано ми је да су многи у великој опасности. Када је неко спреман да учини или каже све да би постигао свој циљ, тада га једино Божја сила може спасити. Његов карактер треба да се преобрази ако жели чисту савест без недостатка и пред Богом и пред људима. Телесни човек, властито »ја«, мора умрети, а Христос заузети храм душе. Када одбацивањем светла које је Бог дао, људи погазе савест, они се налазе у застрашујућој опасности. На тај начин бива угрожено њихово будуће вечно добро. (Lt 162, 1903) УКЛ 269.4
Сотона покушава да угуши савест. — Сотона користи свој утицај да у људима угуши Божји глас и глас савести, и они онда поступају као да су под његом влашћу. Они су га одабрали за свог вођу и стоје под његовом заставом. Они не желе доћи Христу да би имали живот. Заслепљени плановима за задовољствима и забавом они се боре за оно што ће их упропастити. (MS 161, 1987) УКЛ 270.1
Један погрешан корак мења живот. — Уклањање заштите из савести, пропуст да се учини оно што је Господ наредио, један корак у смеру погрешног начела, често покреће до корените промене живота и деловања. ... Ми смо сигурни само кад следимо пут којим нас Христос води. Тај пут постајаће све јаснији, сјајнији и светлији до оног савршеног дана. (Lt 71, 1898) УКЛ 270.2
Погажена савест је ослабљена. — Једном погажена савест у великој је мери ослабљена. Њој је потребна снага сталног бдења и непрекидне молитве. (2Т 90.91, 1868) УКЛ 270.3
Погажена савест постаје непоуздана. — Онај ко се, упознавши истину, одврати од ње јер би њеним прихватањем заостао у свом пословању, одвраћа се од Бога и светла. Он се јефтино продаје. Његова ће савест увек бити непоуздана. Он је учинио нагодбу са сотоном погазивши своју савест која би му, да је остала чиста и неокаљана, била вреднија него цео свет. Онај ко одбацује светло убира род непослушности, као некада Адам и Ева у Едемском врту. (MS 27, 1900) УКЛ 270.4
Губитак савести онеспособљава наше способности. — Када изгубиш савест, твоја душа постаје сотонино бојиште; обузимају те сумње и страхови у толикој мери да паралишу твоје снаге и одводе те у разочарање. Када је престала Божја наклоност, ти знаш да су неки између вас покушали да то надокнаде па сте у световним узбуђењима и друштву световних пријатеља тражили замену за сведочанство Светога Духа да сте Божја деца (Lt 14, 1885) УКЛ 270.5
Погажена савест постаје тиранин. — Погажена савест постаје тиранин над савешћу других људи. (Lt 88, 1896) УКЛ 270.6
Сотона влада савешћу која је помућена алкохолом. — Алкохоличар продаје свој разум за чашу отрова. Сотона преузима власт над његовим разумом, осећањима и савешћу. Такав човек уништава Божји храм. Уживање [индијског] 24Или било којег другог чаја који садржи штетне састојке, теин и др.чаја доноси исте резултате. Па ипак, колико је много оних који ове погубне састојке стављају на свој стол гушећи на тај начин божанске врлине. (MS 130, 1899; Те 79,80) УКЛ 271.1
Исхрана утиче на савест. — Тешка и надражујућа храна »пали« крв, надражује нервни систем и често отупљује морална схватања па нагони често надјачавају разум и савест. (CTBH 134, 1890; CD 243) УКЛ 271.2
Здравље и савест. — Здравље је непроцењив благослов и повезано је са савешћу и вером много тешње него што многи мисле. Оно је у великој мери повезано с човековом радном способношћу. Сваки проповедник треба да схвати да све своје снаге и способности мора сачувати у најбољем стању потребном за службу, ако жели да буде верни чувар стада. (GW 175, 1893; CH 566) УКЛ 271.3
Савест, делотворно оруђе у обнављању здравља. — Ако си оптерећен и уморан, не треба да се скупиш као лишће на усахлој грани. Ведрина и чиста савест бољи су од лекова и послужиће као делотворно оруђе у обнављању здравља. (HR, 6/1871; ML 177) УКЛ 271.4
Могућност да грешимо по савести. — Многи заступају мисао да човек може радити све што по савести сматра да је исправно. Ту се, међутим, поставља питање: Има ли тај човек добро научену савест или је она можда искривљена и прилагођена његовим личним, унапред постављеним предоџбама? Савест не треба да замени оно што описујемо као »Овако говори Господ«. Све савести се не усклађују и нису све под истим надахнућем. Неке савести су мртве, окореле, жигосане као усијаним гвожђем. Људи могу да греше, али и бити у праву — по савести. Павле није веровао у Исуса Назарећанина па је гонио хришћане из града до града, несумњиво верујући да врши Богу угодну службу. (Lt 4, 1889) УКЛ 271.5
Људско опажање непоуздан водич. — »Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле виђело што је у теби тама, акамоли тама?« (Матеј 6,22.23) Ове речи имају дословно и пренесено значење. Оне су пуне истине кад говоре о физичком оку којим посматрамо спољне предмете. Али оне се могу применити и на духовно око, савест, уз чију помоћ процењујемо добро и зло. Ако је око душе, савест, савршено здраво, и душа ће бити исправно вођена. Међутим, када је савест вођена људским предоџбама, непокореним и неомекшаним Христовом милошћу, ум је у болесном стању. Прилике не видимо у њиховим правим односима. На машту се врше одређени утицаји па око ума види ствари у погрешном, искривљеном светлу. Теби је потребан јасан, саосећајан поглед. Ти си употребио своју савест, она је огрубела; али ако будеш ишао правим путем, њена осетљивост биће обновљена. (Lt 45, 1904) УКЛ 271.6
Када можемо веровати савести. — Неко ће рећи: »Моја савест ме не оптужује за непоштовање Божјих заповести.« Али у Божјој речи читамо о постојању добре и лоше савести, па податак да те твоја савест не оптужује за непоштовање Божјих заповести не доказује да ниси осуђен у Његовим очима. УКЛ 272.1
Доведи своју савест Божјој речи и увери се да ли је твој живот и карактер у складу с мерилом правде које је Бог у њој изложио. Тада ћеш моћи да утврдиш верујеш ли с разумевањем и какву савест имаш. Човековој савести не може се веровати, ако није под утицајем божанске милости. Сотона користи непросветљену савест којом људе одводи у најразличитије преваре, јер нису прихватили да им Божја реч послужи као саветник. Многи су поставили властито јеванђеље на исти начин као што су на место Божјег закона ставили неки свој закон. (RH, 3. септембар 1901) УКЛ 272.2
Божја реч је мерило. — Није довољно ако човек мисли да може мирно следити глас своје савести. ... Следеће питање мора бити разрешено: Да ли је савест у складу с Божјом речју? Ако није, не можемо је мирно следити јер ће нас преварити. Бог мора да просветли нашу савест. Ми морамо одвојити време за проучавање Писма и молитву. Ум ће на тај начин бити утврђен, чврст и смирен. (Lt 21, 1901; HC 143) УКЛ 272.3
Да ли савест мења твој живот? — Иако имаш савест и та савест ти доноси одређена осведочења, поставља се питање: Делује ли та савест? Допире ли она у твоје срце и активности унутрашњег човека? Врши ли она темељно чишћење храма душе од свега чиме је оскврњен? Ми желимо управо то, јер је сада као што је било у време Израиљаца; ако у теби има греха, не заустављај се све док их не поправиш и не уклониш. (MS 13, 1894) УКЛ 272.4
Утицај истине на савест и срце. — Псалмиста каже: »Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте.« (Псалам 119,130) Када истина делује само на савест, она проузрокује много нелагодности; али ако је позовемо у срце, цело наше биће прихватиће покорност Исусу Христу. Свладане су и наше мисли, јер Христов ум делује у простору у коме је воља покорена Божјој вољи. »Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу!« (Филибљанима 2,5) Кога Господ ослободи, он је истински слободан и не може бити уведен у робовање греху. (MS 67, 1894) УКЛ 273.1
Истина која је само у савести, узбуркаће ум. — Сваки поштени Јеврејин био је по својој савести осведочен да је Исус Христос Божји Син, али у свом поносу и охолости његово срце није се хтело покорити. На тај начин подгревало се противљење светлу истине коју су они одлучно одбијали и порицали. Кад само савест држи истину за оно што јест, кад срце нема потицаја и кад ништа не предузимамо да постане пријемчиво, истина ће само узбуркати ум. Али када срце прихвати истину као истину, у том тренутку она пролази и кроз савест и својим чистим начелима осваја душу. Свети Дух је тада полаже у срце и Он дочарава уму њену лепоту да би тако њена преображавајућа сила постала видљива у карактеру. (MS 130, 1897) УКЛ 273.2
Бог не присиљава савест. — Бог никада не приморава људе да поступају противно свој ој вољи или свој ој савести; али сотона се непрестано служи приморавањем и суровошћу да би задобио власт над онима које на други начин не успева да заведе. Он покушава да страхом или силом завлада савешћу и изнуди покорност. (Велика борба, 591; 1888) УКЛ 273.3
Када је савест сигуран водич. — Онај чија је савест сигуран водич, неће се неодлучно заустављати кад га обасја светло из Божје речи. Он неће бити вођен људским саветима. Он неће допустити да световни интереси стоје на његовом путу послушности. Он ће сваки себични интерес оставити код врата истраживања, и Божјој речи приступиће као онај чији се вечни интерес превагнути на ваги. (MS 27, 1900) УКЛ 273.4
Емоције и жеље треба потчинити разуму и савести. — Ако не желимо да грешимо, ми се морамо клонити самих почетака греха. Свако осећање и жеља мора се држати у покорности разуму и савести. Сваку несвету мисао у истом тренутку треба одбацити. Пођите у своју клет, Христови следбеници. Молите се у вери и целим срцем. Сотона вреба не би ли вам ставио замку пред ноге. Ако желите избећи његове замке, потребна вам је помоћ одозго. (5Т 177, 1882) УКЛ 273.5
За вас је важно да свако осећање и страст држите под надзором, у смиреној покорности разуму и савести. Сотона тада губи своју власт над вашим умом. (RH, 14. јуна 1892; HC 87) УКЛ 274.1
Ожиљци остају заувек. — Шта је постигао тај непоштени човек својом световном методом? Колику је цену платио за свој успех? Он је племенитост своје личности жртвовао и пошао путем који води у пропаст. Ако је и обраћен, ако и увиђа зли карактер неправедног поступања према својим сарадницима и ако, колико је могуће, исправи грешке, увек ће остати ожиљци на рањеној савести. (ST, 7. фебруар 1884; 3BC 1158) УКЛ 274.2
Христова милост потире грижу савести. — Када се грех бори за превласт у срцу, када кривица притиска душу и оптерећује савест, када неверовање замрачује ум, сети се да је Христова благодат довољна да обузда грех и растера таму. Улазећи у заједницу са Спаситељем, улазимо у област мира. (У потрази за бољим животом, 250; 1905) УКЛ 274.3
Од себе ћеш учинити оно што изабереш. — Поновно вас упозоравам као оне који ће морати одговарати за ове смернице у дан када ће свачији случај бити одлучен. Предајте се Христу без оклевања; Он вас једини, снагом своје милости, може искупити од пропасти. Он једини може довести ваше моралне и умне снаге у здраво стање. Ваше срце може се запалити Божјом љубави, ваше разумевање разбистрити и сазрети, ваша савест просветлити, оживети и очистити се, а ваша воља се уздићи, посветити и потчинити Божјем Духу. Ви можете учинити од себе оно што изаберете. Ако се окренете праведности, престанете чинити зло и учите се чинити добро, бићете истински срећни и успешни у животним биткама, и уздићи ћете се слави и части живота бољег од овог. »Изаберите данас коме ћете служити.« (Исус Навин 24,15; 2Т 564.565, 1870) УКЛ 274.4
Не мешати се у савест других људи. — Савест, у ономе што је Божје и свето, свето је благо и у њу се не може мешати ниједно људско биће без обзира на положај или улогу. Навуходоносор је Јеврејима понудио другу прилику, а кад су је ови одбили, њега је обузео невероватан гнев па је заповедио да се »пећ огњена и ужарена« угреје седам пута јаче него што је било уобичајено. Заробљеницима је рекао да ће их бацити у ту пећ. Уследио је одговор пун вере и поуздања у Бога: УКЛ 274.5
Наш Бог коме служимо може нас избавити; а ако и не би, остаћемо верни Богу који је нама веран. (Lt 90, 1897) УКЛ 275.1
Није мерило за друге. — Бог не жели да своју савест учиниш мерилом за друге. Твоја је дужност да будеш ведар и несебичан у својим осећањима, све док твоје највеће задовољство не буде да све око себе учиниш сретнима. (4Т 62, 1876.) УКЛ 275.2
Родитељи помажу деци да сачувају чисту савест. — Упућена сам да кажем родитељима: Учините све што је у вашој моћи да помогнете својој деци да имају чисту, неумрљану савест. Учите их да се хране Божјом речју. Учите их да знају да су она мала Господња деца Не заборавите да вас је Он одредио за њихове чуваре. Ако их храните како треба и одевањем подупирете њихово здравље, ако их марљиво учите Господњој речи, заповест по заповест, правило по правило, овде мало, онде мало, уз много молитве нашем небеском Оцу, ваш труд биће богато награђен. (MS 4, 1905) УКЛ 275.3
Савест треба да буде очишћена. — Свака одаја у храму душе обесвећена је у мањој или већој мери и треба да буде очишћена. Треба ући у паучином закрчену одају савести. Прозоре душе треба затворити према земљи, а широко отворити према Небу, да би у њу слободно допирали сјајни зраци Сунца правде. Памћење се мора освежити библијским начелима. Ум се мора стално одржавати у чистом стању да би могао да разликује добро од зла. Како будеш упућивао молитву којом је Христос учио своје ученике, а онда покушао да одговори на њу у свом свакидашњем животу, Свети Дух ће обновити ум и срце и дати ти снагу за извршиш Његове високе и свете планове. (MS 24, 1901) УКЛ 275.4
Чиста савест доноси савршени мир. — Унутрашњи мир и савест која је по вољи Богу оживљават ће и јачати ум као роса која освежава на нежне биљке. У таквим условима воља је правилно усмеравана и вођена; одређенија је, а ипак слободна од изопачења. Размишљање је пријатно јер је посвећено. Смиреност ума, која може бити ваша одлика, биће на благослов свима с којима се дружите. Тај мир и сталоженост постаће временом ваш природни квалитет и одражаваће своје драгоцене зраке на све који вас окружавају да би се потом поновно вратили вама. Што више будете пробали тај небески мир и тишину ума, то ће се они повећавати. То је ведро, живо задовољство које неће бацити у стање обамрлости све ваше моралне снаге, већ ће их, напротив, побудити на појачану активност. Савршени мир небеско је својство које поседују анђели. Нека вам Бог помогне да и сами постанете власници тог мира. (Т 327, 1869) УКЛ 275.5