Ум и осећања морају се унапређивати. — Бог је дао човеку разум и умне способности које ће, ако буду препуштене себи и лишене образовања и васпитања, човека оставити онаквог какав се може упознати међу неукима незнабошцима. Образовање и упутстава учитеља потребни су уму и осећањима. То образовање мора се примењивати заповест по заповест, правило по правило, како би човек као оруђе у Божјој руци научио да сарађује с Богом. Бог у човеку као свом оруђу делује светлом своје истине. Ум просветљен истином видеће истину јасно одвојену од заблуде. (Lt 135, 1898) УКЛ 295.1
Најпотпунија Божја потпора највишем степену његовања ума. — Људски ум има могућност да достигне највиши степен развитка. Живот посвећен Богу не треба да буде живот незнања. Многи говоре против образовања, јер је Исус изабрао необразоване рибаре да проповедају Његово Јеванђеље. Они тврде да је Он показивао склоност према необразованима. Његовој науци веровали су многи образовани и угледни људи. Да су ти исти људи без стезања и страха следили осведочење своје савести, сигурно би пошли за Њим. Њихове способности биле би прихваћене и употребљене у Христовој служби да су их понудили Њему. Али суочени с отпором незадовољних свештеника и завидљивих народних вођа, нису имали довољно моралне снаге да признају Христа и доведу у опасност свој углед придруживањем понизном Галилејцу. ... УКЛ 295.2
Исус није одбацивао образовање. Знаци Божје највеће потпоре намењени су највишем степену развоја и образовања ума, ако је оно оплемењено и посвећено Божјом љубављу и страхом. Они понизни људи које је Христос изабрао, провели су с Њим три године и у том раздобљу били под оплемењујућим утицајем Величанства Неба. Христос је био највећи просветни радник каквог је свет икада познавао. УКЛ 295.3
Бог ће прихватити младе заједно с њиховим талентима и богатством осећања, ако покажу спремност да Му се посвете. Њима се пружа прилика да достигну највишу тачку интелектуалне величине. Ако начело вере за њих буде одлучујући чинилац у свакидашњем доношењу одлука и стицању знања, они ће моћи да обављају посао који је Христос дошао да обави сишавши с Неба па ће, чинећи тако, и сами постати сарадници Великог Учитеља. (RH, 21. јун 1877; FE 47.48) УКЛ 296.1
Не задовољавај се другоразредним радом. — Прави учитељ не може да се задовољава другоразредним радом. Он се не задовољава тиме да упућује своје ученике на идеал нижи од највишег који они могу постићи. Не може бити задовољан да им пружи само неко техничко знање, да их учини добрим књиговођама, вештим занатлијама и успешним трговцима. Његова тежња је да у њих усади начела истине, послушности, части, поштења и непорочности - начела која ће их учинити позитивном силом у подупирању стабилности и напретка друштва. Он жели, пре свега, да они науче велику животну лекцију о несебичној служби. (Васпитање, 29.30; 1903) УКЛ 296.2
Ум треба водити даље и више. — Било ми је речено да кажем да умове својих ученика и студената треба да водимо даље и више од онога што сада многи сматрају могућим. Њихово срце и ум треба да поучавамо у смеру очувања њихове чистоте тако што ће свакодневно добијати оброке из извора вечне истине. Божански ум и рука кроз векове су сачували извештај о стварању у пуној чистоти. Једино нам Божја реч даје веродостојан извештај о стварању нашег света. Ова Реч треба да постане средишњи предмет проучавања у нашим школама. У њој можемо разговарати с патријарсима и пророцима; од ње можемо научити колико је наше откупљење коштало Онога који је од почетка једнак с Оцем и који је жртвовао свој живот да би један народ могао пред Њим да стоји ослобођен свега што је ниско, земаљско, обновљен у Божје обличје. (Lt 64, 1909) УКЛ 296.3
Право образовање је спој интелектуалног и моралног. — Господ је дуго чекао да наши учитељи почну живети у светлу које им је Он послао. Да би Христос могао да обнови морални Божји лик у човеку, наше поносито »ја« треба да се понизи. Природа образовања које преносимо младима у великој мери треба променити да би дало прави печат нашим установама. Мерила Божје речи достићи ће се тек када се интелектуалне и моралне снаге удруже у послу стицања образовања. (RH, 3. септембар 1908; FE 527) УКЛ 296.4
Истинска побожност уздиже и оплемењује. — Наши верници свуда се мире с прениским степеном развоја свог ума и с чињеницом да њихов поглед нема ширину. Они допуштају да их воде и обликују планови људских оруђа и световног духа, уместо да ту улогу преузму Христови планови и Христов Дух. Упућена сам да кажем нашем народу: гледајте изнад онога што је земаљско, гледајте у небеско. Бројке нису никакав доказ успеха; да је тако, сотона би имао много тога у рукама. Наше установе, наше школе и цркве прожима одређени степен моралне снаге. Радост и задовољство свих, од највећих до најмањих, треба да буде у представљању Христа врлинама које упућују на Христа. Нека наши учитељи схвате да су чиниоци уздизања и оплемењивања личности сваког појединца истинска побожност и љубав показана у послушности Богу. (Lt 316, 1908) УКЛ 297.1
Неопходна је темељитост. — Темељитост је незаобилазни чинилац успешне изградње карактера. Потребно је да постоји озбиљна жеља за извршавањем планова Великог Градитеља. Греде које уграђујемо морају бити добре и чврсте; не може се прихватити посао у коме се огледа немарност и непоузданост, јер ће он упропастити грађевину. У тај посао треба уложити цело биће. Он изискује снагу и енергију; нема празнина које би се могле утрошити на неважне ствари. У посао се мора уложити одлучна људска снага која делује у сурадњи с Божанским радником. Ако желимо да се отргнемо од световних обичаја, изрека и дружења, морамо уложити озбиљан, истрајан труд. Кључно значење у овом контексту имају умност, озбиљно постављен циљ и намера и непоколебљиво поштење. Лењости ту нема места. Живот је света баштина, нема поверена драгоценост и зато сваки тренутак морамо мудро искористити. (YI, 19. фебруар 1903; HC 84) УКЛ 297.2
Безначајне ствари слабе ум. — Ученик или студент који уместо широких начела Божје речи прихвата световне идеје допуштајући да се нађе у ситуацији у којој се његово време и позорност троши на обичне, безначајне ствари, увидет ће да његов ум кржља и слаби, да губи способност раста. Ум мора бити научен да сажима важне истине које се тичу вечнога живота. (Lt 64, 1909.) УКЛ 297.3
Пролазне, земаљске послове не треба занемаривати. — Живот је драгоцен да бисмо га посветили земаљским, пролазним пословима, да бисмо се окретали у вртешки брига и страховања око онога што је у поређењу с вечним вредностима мање од атома. Бог нас je позвао да Му служимо и у својим пролазним земаљским пословима. Марљивост је у тим пословима исто толико део истинске религије као и молитва. Библија нигде не подржава леност, јер је то највеће проклетство које мучи овај свет. Сваки заиста обраћени човек или жена биће марљив радник. (Поуке великог учитеља, 343; 1900) УКЛ 298.1
Какви треба да буду људи позвани да уче друге. 25Види поглавље 22, »Школа и учитељ«. — Божјем делу потребни су учитељи високих моралних квалитета, људи којима се може поверити образовање других, људи здраве вере који се одликују знањем и стрпљењем, који ходе с Богом и клоне се свега што макар само подсећа на зло; који су у тако уској вези с Богом да могу послужити као канали светла — укратко, хришћански »џентлмени«. Добри утисци које ће они извршити никада неће бити избрисани, а тако добијено образовање биће трајно као и сама вечност. Оно што се пропусти у том образовању, највероватније ће остати неучињено. Ко ће се прихватити тог посла? УКЛ 298.2
Желимо да се нађу снажни младићи укорењени и утемељени у вери, који су с Богом изградили такву живу везу да би, кад би им тако препоручила наша водећа браћа, могли ступити у више школе у овој земљи [САД] у којима би имали шире поље за изучавање и посматрање. Дружење с младим особама различитих умова и упознавање ефеката и резултата популарних образовних метода и знања из теологије која се предају на водећим образовним установама за такве би сараднике било од велике користи јер би их то припремило за рад са образованим људима и оспособило да се супротставе најпознатијим заблудама нашег времена. Оваквом методом служили су се стари Валденжани, а и наши млади, ако буду верни Богу по угледу на њих, моћи ће бити врло корисни већ за време својих студија сејући семе истине у туђе умове. (5Т 583.584, 1885) УКЛ 298.3
Добре навике остављају дубок утисак на карактер. — Стицање добрих навика треба да остави утисак на ум и карактер деце, да би могла живети на прави начин. То има велико значење, јер ту децу доводи под непосредни утицај Божјега Духа, учећи их и поучавајући у изградњи карактера по Господњим уредбама. Овакво изграђивање исправних навика и показивање правог духа захтеваће озбиљне напоре у Исусово име и у Његовој снази. Учитељ треба да буде истрајан, онај ко ће поучавати децу заповест по заповест, правило по правило, овде мало, онде мало у свакој стрпљивости и уздржавању, саосећању и љубави везујући ту децу уз своје срце љубављу Христа откривеног у себи. (CEd 153, 1893; FE 268) УКЛ 298.4
Карактери се не обликују по калупу. — Учитељи треба да буду свесни да не раде с анђелима, већ с људским створењима сличних осећања која имају и они сами. Карактери се не обликују по калупу. Деца примају наслеђем најразличитије облике карактера. На тај се начин откривају недостаци и врлине у цртама карактера. Сваки учитељ то треба да узме у обзир. Они ће се суочавати с наследним и стеченим изобличењима људског карактера, али и с његовом лепотом; мораће, међутим, да негују и многе врлине у властитом карактеру да би знали да поступају с онима који греше, за њихово садашње и вечно добро. Напраситост, нестрпљивост, охолост, себичност и самоуздизање нанеће онима који их негују много зла, а то душу може довести на сотонино тло. Они би тамо били без мудрости којом би управљали својим бродом и тако се нашли у опасности да буду бацани тамо-амо, на милост и немилост сотониних искушења, све док не доживе бродолом. Сваки учитељ мора пазити на своје црте карактера да га сотона због његових непосвећених особина карактера не би употребио као своје оруђе за доношење пропасти душама. (Lt 150, 1893; FE 277.278) УКЛ 299.1
У опхођењупрема људском уму морамо се угледати на Христа. — Васпитач мора стећи свакидашњу потребу за применом вере која кроз љубав ради и чисти душу. Да ли си откривену Божју вољу учинио својим највишим ауторитетом? Ако је Христос, нада славе у теби, Божја истина деловаће на твоју природу и довести до промене карактера, у коме ће се потом открити њена преображавајућа сила. Тада се неће догађати да својим утицајем, који би вршио, доносиш родове непосвећеног срца и природе, да пред својим ученицима прикажеш Божју истину као лаж, нити да показујући знакове своје себичне, нестрпљиве, нехришћанске природе у опхођењу с било којим људским бићем, откријеш да ти Христова милост није довољна у свако време и на сваком месту. На тај ћеш начин, заправо, показати да власт коју Бог има над тобом није само формална, већ стварна и истинита. Мораш се одвојити од свега што би могло бити предмет приговора и што није по угледу на Христа, колико год то тешко пало искреном вернику. (CEd 148, 1893; FE 263.264) УКЛ 299.2
Стални прекори збуњују дете. — Небо у детету види неизграђеног човека са способностима и моћима које ће га, ако буде исправно вођено и изграђивано небеском мудрошћу, начинити људским оруђем. Преко тих људских оруђа моћи ће да делују небески анђели чинећи их Божјим сарадницима. Оштре речи и стални прекори стварају у детету збуњеност и никада га не мењају на боље. Уздржавај се од тих зловољних речи; нека твој дух буде потпуно покорен Исусу Христу па ћеш научити да разумеш и саосећаш с онима који су поверени твом утицају. Не показуј нестрпљивост и грубост, јер да тој деци није потребно образовање, не би им биле потребне ни предности школе. Њих треба стрпљиво, љубазно и у љубави, пречку по пречку, водити навише по лествама напретка у стицању знања. (CEd 147, 1893;FE 263) УКЛ 300.1
Опрезно одлучивање о искључивању ученика. — Водите рачуна о томе шта чините када искључијете ученике. Ово је озбиљан подухват. Погрешка која захтева испис мора да буде врло озбиљна и тешка. УКЛ 300.2
Осим тога, потребно је врло пажљиво размотрити све околности одређеног случаја. Ученици чија је кућа у близини, или су можда хиљадама километара далеко, сада су удаљени од дома и лишени његових предности. Када би били избачени из школе, њима би биле ускраћене и предности школовања. Све њихове трошкове мора покрити неко ко верује у то образовање надајући се да његов новац неће бити уложен узалуд. Ученик пролази или пада у искушењу и за свој пропуст треба да сноси последице. Он је нервозан и напет знајући да је његов извештај умрљан, да разочарава оне који су веровали да ће под утицајем свог школовања изградити карактер, а то би послужило као противредност свега што је било уложено у њега. УКЛ 300.3
Међутим, ученик је избачен, удаљен због свог неразумног понашања. Шта сада? Његова храброст је на најнижој тачки, то је ситуација у којој нема ни храбрости ни мужевности. Он је само трошак; драгоцено време је изгубљено. Ко је благ, добар и ко осећа одговорност за ове душе? Зар је чудо ако сотона искористи такве околности? Ученик бива бачен на сотонино тло и то је тренутак када постају активна она најгора осећања људског срца; она јачају и утврђују се. (Lt 50,1893) УКЛ 300.4
Избегавај подизање осећања неправде. — Када се сукобљаваш с понашањем оних који не исповедају библијску веру, већ се држе само струке, немој заборавити да си хришћанин. Губећи моћ самосвлађивања и дајући таквим људима и најмању прилику да помисле да си према њима био неправедан, ти у великој мери срозаваш свој утицај и бацаш мрљу на своје хришћанско искуство. Не остављај такав утисак на њихов ум ако постоји и најмања могућност да то избегнеш. У ово време искушења ми обликујемо свој карактер за будући бесмртни живот. То, ипак, није све, јер је у самом процесу изградње карактера потребно да будемо веома опрезни како градимо, јер ће други градити по узору који им ми пружамо. (Lt 20, 1892; ММ 209) УКЛ 301.1
Ум мора добити чисту храну. — Као тело, и ум мора добити чисту храну да би био здрав и снажан. Дајте деци за размишљање нешто што је изван и изнад њих самих. Ум који живи у чистој, светој атмосфери неће се бавити непотребним нити ће бити неозбиљан и себичан. УКЛ 301.2
Живимо у времену у коме се све што је лажно и површно уздиже изнад онога што је стварно, природно и трајно. Ум морамо заштитити од свега што би га могло повести у погрешном смеру. Њега не би требало оптерећивати безвредним причама које му не доносе нову снагу. Мисли ће бити онакве каква је храна коју дајемо свом уму. (Lt 27, 1890; CG 188) УКЛ 301.3
Световне књиге. 26Види поглавље 13, »Храна за ум«. — Проучавање књига потеклих од световних, безбожних аутора наноси велику штету. На тај начин кукољ сеје у умове и срца ученика и студената. Ипак, то је храна којом се мозак често храни, док су многи врло мало упознати с предметима који говоре о вечним вредностима које би требало упознати. УКЛ 301.4
Дар времена је драгоцен дар. Сваки дан добили смо на поверење и од нас ће се за то тражити одговор пред Богом. Сваки дан треба да буде употребљен Богу на славу и зато, ако задобијемо живот који ће се мерити с Божјим животом, ми свом уму морамо давати чисту храну. Немојмо узалуд трошити време које би се могло употребити за нешто корисно. (MS 15, 1898) 26 УКЛ 301.5
Ученике и студенте треба учити послушности Богу. — Схватила сам да у нашим школама под божанским вођством треба створити и изградити узвишено осећање. Ученици и студенти морају научити велику лекцију, трудити се да свим својим срцем, умом и снагом упознају Бога и да Му буду безусловно послушни. Наук о спасењу људске душе прва је животна лекција. Прво и највише место не сме да заузме ниједна област људског знања или образовање из књига. Наиме, вечни живот је познавати Бога и Онога кога је послао, Исуса Христа. УКЛ 302.1
Нека ученицима и студентима Божја љубав и Божји страх постане саставни део школског живота. Ова мудрост толико је драгоцена да је речи не могу изразити. Ако буду с Богом, за њих ће се моћи рећи као и за Данила — да им је Бог подарио мудрост и познавање свих тајни. УКЛ 302.2
Образовање је добро. Соломунова мудрост је пожељна, али је мудрост Онога који је већи од Соломуна пожељнија и од пресудног је значења. Стицањем знања у нашим школама не можемо достићи Христа, али зато по Христу можемо достићи највиши врх на лествици знања. Надахнута реч каже: »Јер у њему живи свака пунина Божанства тјелесно.« (Колошанима 2,9) Наш први задатак јесте да видимо и признамо Бога, а Он ће онда управљати нашим стазама. (Lt 120, 1896) УКЛ 302.3