Go to full page →

ДЕО IX - ОДНОС ТЕЛА И УМА УКЛ 313

39 - СКЛАДНО ДЕЛОВАЊЕ ЦЕЛОКУПНЕ ЛИЧНОСТИ УКЛ 315

Тајанствени однос. — Између ума и тела постоји тајанствен и истанчан однос. Ум делује на тело, а тело на ум. Најважнији предмет проучавања у нашем животу треба да буде очување здравља тела и развијање његове снаге, како да би сваки део тог механизма складно деловао. Онај ко занемарује тело, занемарује и ум. Болешљивог тела и ометена у развоју ума, Божја деца не могу послужити Њему на славу. (3Т 485.486, 1875) УКЛ 315.1

Склад зависи о усуглашености с чврстим законима. — Склад између свега што је створено зависи од савршене послушности свих бића, свега живог и неживог, и Створитељевог закона. Бог је поставио законе по којима се управљају не само жива бића, већ и све појаве у природи. Све је подложно утврђеним законима, који се не могу занемарити.Док је све у природи подређено природним законима, само је човек, од свих створења која насељавају Земљу, одговоран и пред моралним законом. (Стварање, патријарси и пророци, 52; 1890) УКЛ 315.2

Харфа са хиљаду струна. — Није само предност свих људи, него и света дужност да разумеју законе које је Бог успоставио у њиховим животима. ... Упознајући људско тело све више и више ... они ће се трудити да своје тело покоре племенитим силама ума. Они ће своје тело посматрати као дивну грађевину коју је начинио Свемогући Творац, дајући им задатак да ту харфу од хиљаду струна одржавају у беспрекорном складу. (HR, IX 1871; ML 148) УКЛ 315.3

Све је део савршене целине. — Сви смо приказани као удови, делови тела, уједињени у Христу. Тело се састоји од различитих делова; ниједан део не може вршити потпуно исту функцију као неки други. ... Ипак, сви су они потребни за постојање савршене целине и делују у изванредном међусобном складу. Руке имају свој посао, а ноге свој. Једно не може рећи другоме »ти си нижи од мене«, нити руке могу рећи ногама »нисте нам потребне«; напротив, сви су уједињени у телу са задатком да обављају своје посебне дужности и свима треба указивати подједнако поштовање, јер доприносе савршенству целине. (4Т 128, 1876) УКЛ 315.4

Складан развој умних и моралних квалитета. — Усавршавање ума обавеза је коју дугујемо себи, друштву и Богу. Међутим, никада немојмо стварати средства за неговање интелекта на рачун моралне и духовне природе. Једино се складним развојем умних и моралних способности може достићи највиши степен савршенства и једног и другог. (RH, 4. јануар 1881) УКЛ 316.1

Кад изостане складно деловање, настаје болест. — Болест настаје због изостајања склада у деловању људског организма. Машта може управљати другим деловима тела на њихову штету. Сви делови нашег телесног система морају складно деловати. Удаљеним деловима тела, посебно онима који су далеко од срца, потребна је слободна циркулација крви. Удови тела су важни и њима треба посветити одговарајућу пажњу. (SpT Series B, бр. 15, стр. 18, 3. април 1900; CH 587) УКЛ 316.2

Ослабљена способност наноси штету целини. — Ако је једна способност остала неискориштена или је уклоњена њена права функција, Божји план је заобиђен. Све способности треба правилно развити. Свакој од њих треба посветити пажњу јер свака појединачно има свој утицај на друге; свака мора бити у употреби да би ум могао достићи потребну равнотежу. УКЛ 316.3

Ако се један или два органа негују и користе без престанка зато што ваша децз желе снагу својега ума да усмере у само једном смеру, науштрб других умних способности, она ће сазрети с неуравнотеженим умом и нескладним карактером. Она ће бити способна и јака у једној области, а врло ослабљена, са недостацима у другим, исто тако важним областима. Они неће бити способни мушкарци и жене. Њихови недостаци постаће уочљиви и нарушиће цео њихов карактер. (3Т 26, 1872) УКЛ 316.4

Ако је ум проповедника, наставника и ученика непрестано заузет учењем јер допушта да телесно остане неактиван, осећања се оптерећују, док живци који управљају покретима остају неактивни. Када је целокупно оптерећење сваљено на органе ума, они се прекомерно исцрпљују и слабе, док, због неактивности, мишићи губе своју снагу. Нема склоности активирању мишића у физичком раду, јер је напор постао неприхватљив. (3Т 490, 1875) УКЛ 316.5

Упозорење против претераног рада. — Имајмо на уму да морамо очувати способност разума добијену од Бога на тај начин што ћемо свој телесни механизам држати у стању складних активности. Свакидашње телесне активности веома су потребне, ако желимо да уживамо у добром здрављу. Оно што људе слама и доводи њихове животне способности у опасност није рад, већ претеривање у раду. Они који претерују у раду убрзо стижу до тачке када начин њиховог рада постаје потпуно бескористан. УКЛ 317.1

Посао који се ради Господу, ради се у атмосфери ведрине и храбрости. Бог тражи од нас да у свој посао унесемо одушевљење, живот и наду. Они који се баве умним послом треба неизоставно да посвети пажњу сваком делу људског механизма поравнањем оптерећења. Мудро усклађен телесни и умни напор држаће цело биће у стању које га чини угодним Богу. ... УКЛ 317.2

У свој свакидашњи посао унеси наду, храброст и љубазност. Не претеруј у раду. Боље је оставити и необављено нешто од онога што је испланирано за тај дан, него се упропастити и преоптеретити, чиме се губи оптимизам који је потребан за обављање задатака предвиђених за следећи дан. Не гази данас законе природе да не би изгубио снагу за дан који следи. (Lt 102, 1903) УКЛ 317.3

Савет особи чији се речник истицао претеривањима. — У складу са светлом које ми је Бог дао, знам да се у теби у овом тренутку збивају духовне промене. Уместо да непогрешиво изразиш права начела и праве навике, ти гомилаш осећања и начела који ће тебе и све оне који су обузети истим духом удаљити из небеских дворова. Твој ум се нарушава због начина на који поступаш са њим. Преклињем те да учиниш одлучан заокрет. Престани са свим претеривањима у свом изражавању, јер то разара склад твог ума. УКЛ 317.4

Да би тело остало здраво, потребна му је брижљива њега. На исти начин и уму је потребна строга контрола да се не би у неодговарајућој мери развио у једном, а недовољно у другом. Будући да ти осетљиви органи од којих се састоји ум нису пред очима и да немаш могућности да лично увидиш штету коју наносиш својим интелектуалним способностима, ни колико је дотеривања потребно у тој области, ти ниси свестан штете коју им наносиш. Негујеш нездраве теорије присиљавајући свој ум да им служи. УКЛ 317.5

Начин на који злостављаш механизам свога ума готово га потпуно исцрпљује. Међутим, ти не можеш видети величину штете која тиме настаје. Пре или после, твоји пријатељи препознаће неповољан смер твојих мисли и поступака. Твој желудац почиње сведочи о ономе што се збива у уму. Добро усклађен и негован ум поправиће функцију пробавног система. (Lt 29, 1897) УКЛ 318.1

За складне односе потребан је додатни напор (савет једном супругу). — Сви не можемо имати исти ум нити неговати исте мисли; напротив, један треба другоме да буде на благослов и на корист тако да тамо где је један слаб, други може надокнадити оно што недостаје. Код тебе постоје одређени недостаци карактера и природних склоности. Зато би било врло корисно да дођеш у додир с другачије организованим умом, тако би твој ум постигаоу потребну уравнотеженост. Уместо да потпуно сам надгледа прилике, треба да се саветујеш са својом супругом да бисте постигли заједничке одлуке. Не подстичи независност деловања у оквиру своје породице, него ако се беспрекорно не извршавају твоја изричита упутства, често окривљујеш оне који се огреше. (4Т 128, 1876) УКЛ 318.2

Овладати нижим склоностима. — »Ми смо Богу помагачи.« (1. Коринћанима 3,9) Сваки човек треба да гради своје спасење са страхом и дрхтањем; јер Бог у њему чини да хоће и учини као што Му је угодно. Бог човеку даје телесне и умне способности. Ниједна од њих није бескорисна. Ниједну од њих не смемо злоупотребити. Више способности треба да држе у покорности ниже склоности. (Lt 139, 1898) УКЛ 318.3

Здравље тела и ума. — Данилов живот надахнута је слика од чега се састоји посвећен карактер. Он је поука свима, а посебно младима. Строго усаглашавање с Божјим захтевима благотворно је за тело и ум. УКЛ 318.4

Да бисмо достигли врхунац моралних и умних достигнућа, од Бога требамо тражити мудрост и снагу и примењивати строгу умереност у свим животним навикама. У искуству Данила и његових другова имамо пример победе начела над кушњом која тражи попуштање захтевима. Оно нам показује да, користећи се верским начелом, младићи могу победити телесне страсти и остати верни Божјим захтевима, макар то било повезано и с великим жртвама. (RH, 25. јануара 1881.; SL 23) УКЛ 318.5

Здрав начин живота и савршенство карактера. — Чист, здрав живот најповољније је стање за достизање савршенства хришћанског карактера и изграђивање способности ума и тела. (RH, 1. децембар 1896; CH 41) УКЛ 319.1

Ум, снага и мишићи треба складно да раде. — Када своје способности користимо правилно, до њиховог крајњег домета, у најкориснијем могућем послу; када се бринемо о здрављу сваког телесног органа; када сваки део својег тела чувамо тако да ум, снага и мишићи делују складно, тада обављамо најплеменитију службу за Бога. (YI, 7. април 1898) УКЛ 319.2

Срећа као род складног деловања свих способности. — Они који служе Богу честито и истинито, биће посебан народ, народ који ће се разликовати од света и бити одвојен од света. Храна коју припремају неће хранити прождрљивост нити задовољавати изопачен укус, него ће им давати телесну снагу, а тиме и најбоље услове за умне активности. ... УКЛ 319.3

Наш небески Отац подарио нам је велико благо здравствене реформе, да бисмо Га прослављали послушношћу Његовим захтевима. ... Складна и здрава активност свих способности тела и ума упућује срећи; што су те способности узвишеније и племенитије, то ће и срећа бити чистија и непомућена. (RH, 29. јул 1884) УКЛ 319.4

Утицај радовања. — Божји народ треба да научи многе лекције. Његови припадници стећи ће савршени мир ако њихове мисли буду стално почивале у Ономе који је премудар да би греши и предобар да би им учинио икакву неправду. Они треба да упију одсјај Божје радости и пренесу га другима. Треба да се труде да унесу што је могуће више сунца у живот оних којима су окружени. Треба непрестано да бораве у Христовој близини, тако близу да ће седети заједно с Њим као Његова деца у тихом, светом јединству. Они никада не смеју да забораве да им је, примајући од Бога изразе нежности и љубави, истовремено дата и најсвечанија одговорност да их пренесу другима. Њима се на тај начин пружа прилика да шире утицај радости, који усрећује све у њеном домашају, осветљавајући им пут. (Lt 40, 1903; ММ 45) УКЛ 319.5