Не убија рад, него брига. — Не убија рад, него брига. Једини начин да избегнемо бригу јесте да сваки проблем изнесемо Христу. Не будимо песимисти. Негујмо ведар дух. (Lt 208, 1903) УКЛ 394.1
Размишљање о тешкоћама. — Неки су увек заузети страхом и невољом који нису њихови. Свакодневно су окружени доказима Божје љубави; сваког дана уживају у дарежљивости Његовог провиђења, али олако прелазе преко ових благослова. Њихов ум стално размишља о нечем неприј атном и бој е се да их то може снаћи; ако ипак постоји нека тешкоћа, иако незнатна, она заслепи њихове очи да не виде многа добра која треба да покрену њихову захвалност. Тешкоће са којима се сусрећу, уместо да их усмере Богу, једином Извору њихове помоћи, одвајају их од Њега зато што у њима буде немир и незадовољство. (ПутХристу, 121.122; 1892) УКЛ 394.2
Брига отежава терет. — Веома сам уплашена мишљу да се налазимо у опасности да ћемо, бригом умножити јармове на свом врату. Не бринимо се јер нам бригом јарам постаје опак и тежак терет. Чинимо све што можемо не бринући се и уздајући се у Христа. Размишљајмо о Његовим речима: »Све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.« (Матеј 21,22) Ове речи представљају јемство да ће све што свемогући Спаситељ може пружити бити дато онима који се уздају у Њега. Као управитељи небеске милости ми треба да у молитви тражимо, а онда с поверењем да чекамо Божје спасење. Ми не треба да идемо испред Њега настојећи да у својој сили остваримо оно што желимо. Треба да се молимо за то у Његово име, а онда да се понашамо као они који верују да ће тако заиста бити. (Lt 123, 1904) УКЛ 394.3
Није Божја воља. — Бог не жели да Његов народ пада под теретом брига. (ПутХристу, 122; 1892) УКЛ 394.4
Узнемиреност уводи у болест. — Када се исправе неправде, онда у тихој вери потребе болесних можемо изнети пред Господа, као што нам Његов Дух показује. Он зна сваког појединца по имену и брине се за свакога као да на Земљи не постоји нико други за кога је дао свог љубљеног Сина. Болеснике треба охрабрити да се поуздају у Њега и буду радосни зато што је Божја љубав тако велика и поуздана. Забринутост за себе изазива слабост и болест. Када би пожелели да се уздигну изнад потиштености и суморности, њихови изгледи за оздрављење били би већи, јер »око је Господње на онима који чекају милост Његову«. (Псалам 33,18; У потрази за бољим животом, 229; 1905) УКЛ 395.1
Престани да се бринеш (савет пријатељици на самрти).— Стално мислим на тебе и твој случај и тешко ми пада сазнање да си узнемирена. Утешила бих те кад би то било у мојој моћи. Зар ти Исус, драги Спаситељ, није тако много пута био непосредна помоћ у тренуцима опасности? Не жалости Светога Духа, него престани да се бринеш. То је оно што си ти много пута говорила другима. Нека те утеше речи оних који нису болесни као ти, а моја је молитва да ти Господ помогне. (Lt 365, 1904; 2SM 253) УКЛ 395.2
Брига нас удаљава од Исусових руку.— Кад бисмо своје душе научили да имају више вере, више љубави, више стрпљења и савршеније поверење у нашег небеског Оца, имали бисмо већу меру мира и среће, док пролазимо кроз борбе овог живота. Господу није мило када види да се љутњом и бригом удаљавамо од Исусових руку. Он је једини Извор сваке врлине, испуњење сваког обећања, остварење сваког благослова. ... Наш земаљски пут заиста би био осамљенички да њиме не путујемо с Исусом. »Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама« (Јован 14,18), каже Исус. Чувајмо као скупоцено благо Његове речи, верујмо у Његова обећања, понављајмо их из дана у дан и размишљајмо о њима ноћу, и будимо срећни. (MS 75, 1893.; HC 120) УКЛ 395.3
Почивање у Христовој љубави.— Одвратимо се од прашњавих и врелих животних путева и почивајмо у сенци Христове љубави. На том месту добићемо снагу за борбу. Ту ћемо научити како се умањује мука и брига и како можемо говорити и певати у славу Богу. Нека уморни и натоварени од Христа науче лекцију тихог поверења. Ако желе Његов мир и одмор, они треба да почивају у сенци Његових крила. (7Т 69,70, 1902) УКЛ 395.4
Божја одговорност и моја одговорност. — Када преузмемо у своје руке управљање пословима који су нам поверени, и, када ослањајући се на своју мудрост, желимо да успемо, преузимамо терет који нам Бог није дао и покушавамо да га носимо без Његове помоћи. Ми тако преузимамо одговорност која припада Богу, и тако у ствари, заузимамо Његово место. Тада с правом можемо бити забринути и очекивати опасности и губитке, који ће нас сигурно задесити. Међутим, ако стварно верујемо да нас Бог љуби и да нам жели добро, тада ћемо престати да бринемо за будућност. Поуздаћемо се у Бога као што се дете узда у вољеног родитеља. У томе ће престати наше бриге и невоље, јер се наша воља потпуно сјединила с Божјом вољом. (Мисли с горе благослова, 100.101; 1896) УКЛ 396.1
Измишљена брига и узнемиреност. — Сигурност се налази у непрекидном поуздању у Бога; у таквим околностима неће бити непрестаног страха од тешкоћа и невоља у будућности. Те измишљене бриге и узнемиреност престаће. Ми имамо небеског Оца који се брине за своју децу; Оца који хоће и који обилно дарује своју милост у свако време потребе. (2Т 72, 1868) УКЛ 396.2
Препуштање будућности Богу. — Иако су њихове тренутне потребе задовољене, одбијају да верују да ће се Бог и убудуће старати о њима, па се стално плаше да ће их стићи сиромаштво или да ће њихова деца бити изложена патњама. Неки стално очекују зло или преувеличавају тешкоће, тако да не могу да виде многе благослове који захтевају њихову захвалност. Невоље с којима је суочавају, уместо да их наведу да траже помоћ од Бога, јединог Извора снаге који им стоји на располагању, одвајајући их од Њега, јер изазивају њихову мрзовољу и немир. ... УКЛ 396.3
Исус је наш пријатељ; цело Небо заинтересовано је за наше добро; наша потиштеност и наше страховање жалосте Светога Духа Божјега. Не дозволимо да нас захвати забринутост која нас само изједа и исцрпљује, али нам не помаже да поднесемо тешкоће. Не смемо се препустити оном неповерењу у Бога које ће нас навести да старање о својим будућим потребама претворимо у најважнији животни задатак, као да је сва наша срећа у овоземаљским стварима. (Стварање, патријарси и пророци, 293.294; 1890) УКЛ 396.4
Безразложна узнемиреност. — Бог не осуђује разборитост и далековидност у употреби вредности из овог живота, али се зато грозничава брига и безразложна узнемиреност због ствари овога света противи Његовој вољи. (RH, 1. март 1887; CS 159) УКЛ 396.5
Страховање слаби телесну снагу. — Невоље и страховања која је издржао, угрозили су телесно здравље апостола Павла. (Апостолска црква - Христовим трагом, 488; 1911) УКЛ 397.1
Хришћани страшљивих срца.— Многи који тврде да су Христови следбеници имају забринуто, узнемирено срце зато што се боје да се препусте Богу. Они Му се нису потпуно предали, јер се повлаче пред последицама са којима такво предање може бити повезано. Ако се овако не предају, они не могу наћи мир. (У потрази за бољим животом, 480.481; 1905) УКЛ 397.2
Из сата у сат. — На нешто желим да ти скренем пажњу. Не узнемиравај се и не брини, јер се не исплати. Не покушавај да обавиш превише посла. Ако не испланираш превише, остварићеш много више него кад би покушао да превише направиш. Увек имај на уму Христове речи: »Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст.« (Марко 14,38) Христос је твој лични Спаситељ. Веруј да своју спасоносну силу Он користи теби у прилог, из минуте у минут, из сата у сат. Он је уз тебе у свакој твојој потреби. (Lt 150, 1903) УКЛ 397.3
Не прелази мостове пре времена. — Понашајмо се као људи који су појединачно, свако за себе, откупљени Христовом крвљу; треба да се радујемо у Христовој крви и опроштењу греха. То је наш задатак, а Бог нека нам помогне да своје мисли одвратимо од мрачних слика и окренемо се ономе што ће нам донети светло. Желим да прочитам један библијски текст: »Не брините се ни за што.« (Филибљанима 4,6) Што то значи? — Ето, не прелази мост пре него што стигнеш до њега. Не стварај атмосферу невоље, пре него што она стигне. На њу уопште нећете дуго чекати, драга браћо. Ми морамо мислити на данашњи дан и тако ћемо, ако добро обавимо дужности из данашњег дана, бити спремни за дужности које нас чекају сутра. (MS 7, 1888) УКЛ 397.4
Покушаји да достигнемо световни стандард. — Има много оних чиј е срце пати од бола под теретом брига зато што желе да достигну световни идеал. Они су одабрали службу њему, прихатили његове тешкоће, усвојили његове обичаје. На тај начин њихов карактер је нарушен, а њихов живот малаксао. Да би удовољили славољубљу и световним жељама, повређују савест и стављају на себе додатни терет гриже савести. Непрестана брига исцрпљује животне силе. УКЛ 397.5
Наш Господ жели да одбаце овај ропски јарам. Он их позива да прихвате Његов јарам и каже: »Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.« Он им налаже да најпре траже Божје царство и Његову правду, и обећава да ће им се додати све што им је потребно за овај живот. УКЛ 398.1
Брига је слепа и не може да препозна будућност; али Исус од почетка види крај. У свакој тешкоћи, Он има припремљен свој пут да нам донесе олакшање. (Чежња векова, 330; 1898) УКЛ 398.2
Вера је непобедива. — Не брините се. Гледајући у привиде и жалећи се када наступе тешкоће и притисци, ви исказујете болешљиву, ослабљену веру. Својим речима и делима покажите да је ваша вера непобедива. Господ је богат и има свега. Он је Власник целога света. Гледајте у Онога који у својој руци има светло, силу и успех. Он ће благословити свакога ко се труди да светло и љубав пренесе другима. (7Т 212, 1902) УКЛ 398.3
Биљке не расту захваљујући бризи или свесном труду. — Уместо да се све више испуњаваш страхом због помисли да не растеш у милости, једноставно извршавај сваку дужност пред којом се нађеш; носи терете душа на срцу и труди се да свим замисливим средствима допринесеш спасавању изгубљених. Буди љубазан, учтив, сажаљив; престани да се бринеш о томе растеш ли или не растеш. Биљке не расту захваљујући свесном труду. ... Биљка не живи у окружењу непрестане забринутости за свој раст; она једноставно расте под Божјим оком. (YI, 3. фебруар 1898; ML 103) УКЛ 398.4
Лек за забринутост. — Бог, опет, брине и одржава све што је створио.... Ниједна проливена суза пред Богом није остала непримећена. Ниједан осмех није остао незабележен. УКЛ 398.5
Ако бисмо чврсто веровали у ово, нестале би све непотребне бојазни. Наш живот не би био толико испуњен разочарањима, као сада, јер би све бриге, без обзира велике или мале, биле препуштене Божјој руци који није збуњен њиховим мноштвом или опхрван њиховом тежином. Ми бисмо тада уживали у душевном миру који је многима дуго био непознат. (ПутХристу, 86; 1892) УКЛ 398.6
Вера разгони страх. — Сви тако жарко и нестрпљиво желимо срећу, али због погрешних метода тражења многи је ретко и тешко налазе, уместо да се боре за њу. Ми се морамо најозбиљније борити и све своје жеље удружити с вером. Тада ће нам се срећа приближити, а да је готово и нисмо тражили. ... Када можемо, без обзира на неповољне околности, почивајмо спокојно, с пуним поверењем у Његову љубав и »затворимо се с Њим« почивајући тихо у Његовој љубави. Тада ће осећање Његове присутности надахнути у нама дубоку, ничим помућену радост. То искуство доноси нам веру која нам помаже да се не узнемиравамо и не бринемо, него да се ослањамо на бесконачну Силу. (Lt 57, 1897; ML 184) УКЛ 398.7
Једно правило. — Они који прихвате начело да службу и прослављање Бога учине најважнијим, схватиће да тешкоће ишчезавају и да им је пред ногама равна стаза. (Чежња векова, 330; 1898) УКЛ 399.1
Дан за даном узимати као најважније начело. — Најбоља припрема за сутрашња искушења је верно испуњавање свакодневних дужности. Немојте скупљати све сутрашње обавезе и бриге и додавати их терету данашњег дана. »Доста је сваком дану зла својега.« (Матеј 6,34; У потрази за бољим животом, 481; 1905) УКЛ 399.2
Нама припада само један једини дан, и зато у току тога дана треба да живимо за Бога. За тај један дан, треба да предамо у Христове руке, у свечану службу, све своје намере и планове, пребацујући све своје бриге на Њега, јер се Он брине за нас. »Јер Ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате.« »Ако се повратите и будете мирни, избавићете се; у миру и уздању биће сила ваша.« (Јеремија 29,11; Исаија 30,15; Мисли с горе благослова, 101; 1896) УКЛ 399.3
Не губимо расположење због сутрашњих проблема. Храбро и ведро носимо терете данашњег дана. Данас нам је потребно поверење и вера. Од нас се не тражи да живимо више од дана за даном. Онај који даје снагу за данас, даће снагу и за сутра. (ST, 5. новембра 1902; HP 269) УКЛ 399.4
Снага за свако искушење. — Наш небески Отац мери размере и тежину сваког искушења пре него што допусти да дође на верника. Он одмерава околности и снагу онога који би требало да буде повргнут Божјем испиту, никако не допуштајући да искушења буду већа од способности супротстављања. Ако је душа савладана, надјачана, то се никако не може ставити на терет Богу с оптужбом да није пружио снагу у милости, него је то до искушане особе која није била довољно будна нити довољно у молитви и није вером тражила помоћ коју је Бог обилно припремио за њу. Христос није напустио верника у његовом часу борбе. Верник треба да се позове на обећање и супротстави се непријатељу у Господње име и тада неће знати за неуспех. (MS 6, 1889) УКЛ 399.5