Христос се служио маштом. — Уз помоћ маште допирао је до срца. Његови сликовити прикази потицали су из свакодневног живота, па иако једноставни, имали су чудесну дубину значења. Птице у ваздуху, љиљани у пољу, семе, пастир и овце - овим појмовима Христос је сликовито приказао вечне истине; и сваки пут после тога, када су Његови слушаоци имали прилике да виде ове појаве у природи, сећали су се Његових речи. Христова сликовита приказивања стално су понављала Његове поуке. УКЛ 495.1
Христос никада није ласкао људима. Никада није говорио о ономе што би подстакло њихове склоности и уобразиљу, нити их је хвалио због њихових оштроумних проналазака; али дубоки мислиоци, без предрасуда прихватили су Његово учење и утврдили да оно проверава њихову мудрост. Дивили су се духовној истини израженој једноставнијим језиком. (Чежња векова, 254; 1898) УКЛ 495.2
Дужност треба да управља маштом. — Мало људи схвата да дужност треба да управља мислима и маштом. Тешко је недисциплинован ум усмерити корисним предметима. Међутим, ако мисли нису запослене како је то потребно, вера у људској души не може доживети свој процват. Ум мора бити запослен оним што је свето и вечно, јер ће у противном неговати безвредне и површне мисли. Интелектуалне и моралне снаге морају бити уређене, а употреба ће их ојачати и унапредити. (CT 544, 1913) УКЛ 495.3
Машта и болест.42Види поглавље 75, »Машта и болест«. — Понекад је болест изазвана и често у великој мери погоршана деловањем маште. Многи су целог живота болесници, а могли би се осећати добро само да су добро мислили. Многи замишљају да ће свако незнатно излагање тела Сунчевим зрацима проузроковати болест, а последице су изазване зато што су очекиване. Многи умиру од болести чији је узрок измишљен. (У потрази за бољим животом, 241; 1905) УКЛ 495.4
Изопачена машта. — У складу са оним што ми је Господ показао, жене из те групе [с претераном мишљу о својим личним вредностима] изопачиле су своју машту читањем романа, сањарењем и грађењем кула у ваздуху живећи у нестварном свету маште. Оне своје идеје и размишљања не спуштају до свакидашњих, корисних животних дужности. Оне не прихватају животне терете који леже на њиховој стази и не труде се да својим мужевима начине срећан дом, пун ведрине. Сву тежину полажу на њих, а не носе ни властити терет. Оне очекују да други препознају њихове потребе и задовољавају их, истовремено сматрајући својом слободом да откривају туђе мане и грешке и да им постављају питања како то оне желе. Те жене обузете су сентименталношћу, непрестано мислећи да их нико не цени, да им њихови мужеви не указују пажњу коју заслужују. Оне себе замишљају као мученице. (2Т 463, 1870) УКЛ 496.1
Савет човеку који има болесну машту. — Видела сам да ти је Господ дао просветљење и искуство да увидиш грешну нарав наглости у понашању и да загосподариш својим страстима. Ако то пропустиш, сигурно ћеш изгубити вечни живот. Мораш свладати ту болест своје маште. УКЛ 496.2
Претерано си осетљив и за тебе је увреда ако неко изговори реч која иде у прилог нечему што је супротно твом ставу. Сматраш се осрамоћеним и да се мораш бранити и спасавати властити живот. Тако, озбиљно се трудећи да спасеш свој живот, ти га губиш. Пред тобом је задатак умирања себи и неговања духа подношења и стрпљења. Ослободи се мисли да те други не користе на прави начин, да ти је нанесена неправда, да неко хоће да те оштети или повреди. Гледаш лажним очима. Сотона те наводи да прихватиш та искривљена гледања на прилике. (2Т 424, 1870) УКЛ 496.3
Разум под влашћу маште. — Ти си човек који може владати својом маштом и савладати те живчане нападе. Имаш јаку вољу и треба да је употребиш за решавање тог проблема. То ниси учинио, него си допустио да твој разум буде под влашћу твоје високораспаљене маште. Тиме си, заправо, ожалостио Божјег Духа. Кад над својим осећањима не би имао никаквог утицаја, то ти не би био грех, али то не би смело да послужи као изговор да попустиш пред непријатељем. Твоја воља треба да буде посвећена и покорена, уместо да се отворено супротстављаш Божјој [вољи]. (5Т 310,311, 1885) УКЛ 496.4
Исхрана утиче на машту. — Неумереност почиње за нашим столовима употребом нездраве хране. После одређеног времена, захваљујући сталним удовољавању захтевима за одређеном храном, слабе пробавни органи а унесена храна не задовољава апетит. Тиме настају нездрава стања и тежња за храном која делује као надражајно средство. Чајеви с теином, кафа и месо остварују непосредне резултате. Под утицајем тих отрова нервни систем доспева у стање узбуђености па се у неким случајевима у тим тренуцима стиче утисак да је интелект видно освежен и машта живахнија. (3Т 487, 1875) УКЛ 497.1
Деловање чајева с теином, каве и других познатих пића. — Чај делује као надражујуће средство и у извесној мери изазива тровање. Кафа и многи други омиљени напици слично делују. Први утисак је да тај напитак разгаљује. Стомачни живци се надражују; они преносе надражаје на мозак, а он изазива појачан рад срца што ће краткотрајно оснажити цело тело. Замор је заборављен, а снага као да се повећала. Ум је подстакнут, а уобразиља постаје много живља. (У потрази за бољим животом, 326; 1905) УКЛ 497.2
Популарна буђења и машта. — То оживљавање вере међу људима често се остварује позивањем на машту, буђењем осећања, задовољавањем жеље за оним што је ново и узбудљиво. Нови верници задобијени на овај начин имају мало жеље да слушају библијске истине, мало интересовања за сведочанства пророка и апостола. Уколико богослужење не садржи нешто узбудљиво, за њих није привлачно. Порука која се обраћа здравом разуму не добиј а одговор. Јасна упозорења Божје речи, која се непосредно баве њиховим вечним добром, остају незапажена. (Велика борба, 463; 1888) УКЛ 497.3
Позориште 43Око 1888. године, у време када је писан овај текст, термин театар, овде преведен као »позориште«, односио се на места забаве на којима су се изводиле опере, позоришне и музичке представе, али пре свега места на која се одлазило због забаве, што је нешто касније обухватило и биоскоп. мења машту. — Позориште је једно од најопаснијих места за разоноду. Уместо да буде школа морала и врлина, како се често тврди, оно је право легло неморала. Те разоноде јачају и утврђују опасне навике и грешне склоности. Песме слабог мотива, непристојни поступци, изрази и ставови који уводе на разузданост, изопачују машту и вређају моралне вредности. Свака млада особа која одлази на таква места и прати таква догађања развиће искварена начела. УКЛ 497.4
У овој земљи [Америка] нема места с отровнијим утицајем на машту, с већим разарањем верских утисака и отупљивањем радости у трезвеним задовољствима и умереној животној стварности од ових места за забаву [позоришта]. Страст за призорима који се тамо нуде повећава се са сваким одласком, као што се и жеља за алкохолом повећава употребом. Једини сигуран пут је избегавање позоришта, циркуских представа и свих осталих сумњивих места за забаву. (4Т 652.653, 1881) УКЛ 498.1
Стварање нестварног света. — Бавио си се читањем разних романа и приповедака, све док ниси почео да живиш у нестварном свету. Деловање таквог читања опасно је за ум и тело, јер слаби ум и веома оптерећује телесне снаге. Твој ум је у неким тренуцима једва нормално делује, јер је машта превише распаљена, оболела читањем измишљених прича. Ум треба водити тако да се све његове снаге развијају равномерно. ... Ако је машта стално преоптерећена измишљеном лектиром и стоји под њеним надражујућим утицајем, она убрзо постаје тиранин који надгледа све остале умне способности и чини да укус постане несталан, а склоности изопачене. (4Т 497, 1881) УКЛ 498.2
Читање делује на ум. — Лично познајем неке који су захваљујући погрешним навикама у избору лектире пореметили здраво стање свог ума. Они путују кроз живот праћени болесном маштом, увеличавајући сваку и најмању неправду. Прилике које здрав, нормалан ум не би ни запазио, за њих се претварају у неподношљиве невоље и несавладиве препреке. Живот је за њих непрестано кретање у сенци, без сунца. (CTBH 124, 1890; FE 162.163) УКЛ 498.3
Гледање квари машту. — Ово је доба у коме је поквареност присутна свуда. Гледањем и читањем буди се пожуда ока и покварене страсти. Маштањем срце постаје искварено. Ум ужива размишљајући о призорима који распаљују ниже страсти. Ти опаки ликови виђени у исквареној машти, изопачава моралне квалитете и припремају обмануте и залуђене људе за пуштање узда похотљивим страстима. За овима долазе греси и злочини који бића створена по Божјем обличју спуштају до нељудскости, бацајући их на крају право у пропаст. УКЛ 498.4
Избегавајте читање и гледање онога што може навести на нечисте мисли. Негујте моралне и интелектуалне способности. Не допустите да се те племените способности изопаче и ослабе због неумереног читања рђавог штива. Знам јаке умове које је неумереност у читању таквог штива избацила из равнотеже, а делимично и отупила или чак паралисала. (2Т 410, 1870) УКЛ 499.1
Мастурбација и машта. — Кад неко постане роб мастурбације, немогуће је покренути његова морална чула да цени вечну стварност или ужива у духовним активностима. Нечисте мисли преузимају и надгледају машту и опчињавају ум, после чега се појављује готово несавладива жеља за обављањем нечистих радњи. Кад би ум био научен да се бави племенитим темама, а машта оним што је чисто и свето, они би били утврђени против те страшне, понижавајуће навике која доноси пропаст души и телу. Оваквом односом машта би се навикла да се задржава на ономе што је узвишено, небеско, чисто и свето па је не би привлачиле те ниске, искварене и опаке радње. (2Т 470, 1870) УКЛ 499.2
Сањарење води к самоуздизању. — Ако је ум заузет сањарењем, маштањем о великим плановима, у којима властито »ја« игра главну улогу, самоуздизање ће се показати у речима и поступцима. Такве мисли не воде у блиску заједницу с Богом. Неразумно је понашање оних који се кроз живот крећу без разумног процењивања личних поступака. Они делују променљиво, на махове, учине један потез овде, један тамо, ухвате се сад за ово, сад за оно, а резултат после свега остаје ништа. Они заправо подсећају на винову лозу: њихове младице су запуштене, препуштене да неконтролисано расту, дивље, у свим смеровима. Оне ће се ухватити за сваки отпад у свом домету. Међутим, да би од винове лозе могла настати корист, те младице треба одвојити од онога за што су се ухватиле и навикнути их да се обавијају око онога што ће их учинити лепима и подарити им дивне облике. (Lt 33, 1886) УКЛ 499.3
Надзор над маштом. — Ти си могао да оствариш много добра да си свој ум вежбао бављењем узвишеним предметима, размишљањем о небеским темама. Могао би да утичеш на ум других одвраћањем од њихових себичних размишљања и љубави према свету и увођењем у оквире духовности. Да су твоја осећања и мисли били покорени Христовој вољи, ти би био оспособљен за оно што је добро. Твоја машта је оболела зато што си јој допустио да борави у забрањеној области, да буде обузета сањарењем. Сањарење и романтично размишљање онеспособили су те за корисне активности. Живео си у умишљеном свету; био си умишљени мученик и умишљени хришћанин. (2Т 251, 1869) УКЛ 499.4
Чувајте се сотониног зачараног тла (савет саможивој породици). — Чувајте се сотониног зачараног тла и не допустите да вам се мисли одврате од оданости Богу. По Христу ви можете и треба да будете срећни, треба да стекнете навике самосавлађивања. Ваше мисли морају бити покорене Божјој вољи, а ваша осећања у власти разума и вере. Машта вам није дата да би се отимала надгледању и размахивала, а да ви са своје стране не настојите да је обуздате и дисциплинујете. Ако мисли нису добре, ни осећања неће бити добра; мисли и осећања заједно чине морални карактер. Када стекнете уверење да као хришћани не морате обуздавати своје мисли и осећања, ви потпадате под утицај злих анђела и призивате њихову присутност и власт. Ако се поведете за својим утисцима и допустите својим мислима да се крећу у делокругу неповерења, сумње и мрзовоље, наћи ћете се међу најнесрећнијим смртницима; ваш живот постаће промашај. (5Т 310, 1885) УКЛ 500.1
Посматрати живот онаквим какав јесте. — Ако не посматраш свој живот онаквим какав јесте и не одбациш светлуцаве слике из своје маште, и не спустиш се до поука и искустава из живота, пробудићеш се кад буде прекасно. Тада ћеш схватити какву си страшну грешку учинио. (3Т 43, 1872) УКЛ 500.2
Похлепа ствара непостојеће потребе. — Случај брата И. је страшан. Овај свет је његов бог; он се клања новцу. ... Њему није потребан ничији укор; напротив, потребно му је сажаљење свих. Његов живот је до данас био велика грешка. Осећао је умишљену потребу за новцем, иако је био окружен обиљем. Сотона је обузео његов ум и распаљујући његову похлепу, учинио да је у том питању постао безуман. Више, племенитије способности његовог бића у великој мери постале су у покорне овој озбиљној, себичној особини. УКЛ 500.3
Једина његова нада налази се у кидању сотониних веза и савлађивању тог зла у свом карактеру. Покушао је да то учини када је извршен утицај на његову савест, али то није било довољно. Ово, што је практично само улагање великог труда у одвајање од једног малог дела свог бога новца, сво време осећајући се као да се опрашта од своје душе, није плод праве вере. УКЛ 500.4
Он мора да припреми свој ум за чињење добрих дела. Мора се чувати своје страсти за стицањем материјалних вредности. Он у свој свеукупни живот мора да угради добра дела. Он мора да негује склоност према чињењу добра и савлада тај ситни, понижавајући дух који је марљиво његовао. (2Т 237,238, 1869) УКЛ 501.1
Празноверје које потиче из маште. — Твоје искуство откривено ми је као непоуздано зато што се противи природним законима. Оно је у сукобу с непроменљивим природним начелима. Празновере, драга моја сестро, које настаје на тлу болесне маште, доводи те у сукоб са науком и начелом. Чему се треба покорити? Твоје снажне предрасуде и чврсто усађене идеје о томе како се треба понашати када је реч о теби лично, дуго времена су те држале далеко од добра. Твој случај био ми је познат годинама, али сам се сматрала непозваном да ти ствар изложим довољно јасно да би је ти увидела и схватила а добијена сазнања спровела у свој практични живот. (3Т 69, 1872) УКЛ 501.2
Мајке и машта. — Показане су ми мајке, вођене болесном маштом, чији се утицај осећа у животу њихових мужева и деце. Прозори, на пример, морају бити затворени зато што мајци смета освежење. Ако јој је и најмање хладно и ако је нешто друго обукла, она сматра да и њена деца треба да поступе на исти начин, чиме се цела породица лишава могућности стицања телесне отпорности. Сви стоје под непосредним утицајем једнога ума, телесно и душевно повређивани болесном маштом једне жене која себе сматра мерилом за целу породицу. ... УКЛ 501.3
Својим погрешним навикама људи на себе навлаче болест; међутим, они ће се држати свог пута, без обзира на могућу просветљеност и знање. Они овако размишљају: »Зар ми то већ нисмо пробали и зар то не разумемо у складу са властитим искуством?« Ипак, искуство особе чија машта није у реду не би требало никога посебно да обавезује. (2Т 524, 1870) УКЛ 501.4
»Кроћење« ума. — Сви они су слободна морална бића и као такви своје мисли морају довести у праве оквире. Овде се ради о широком пољу у коме се ум може сигурно кретати. Ако сотона настоји да ум одвуче у ниске и развратне прилике, а Господ види одлучан труд да сачувамо само чисте мисли, Он ће као магнетом привући наш ум, очистити мисли и омогућити им да се ослободе сваког тајног греха. »И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу.« (2. Коринћанима 10,5) УКЛ 501.5
Први посао људи спремних за реформу јесте чишћење властите маште. Ако је ум усмерен у лошем смеру, морамо га укротити и довести у ситуацију да се бави само чистим и племенитим предметима. У искушењу да се покориш утицају покварене маште, приђи престолу милости и моли се за снагу са Неба. Божјом силом машту је могуће научити да се бави чистим и небеским вредностима. (Und MS 93) УКЛ 502.1