Божје дело и наука. — Људско знање, како у материјалним, тако и у духовним питањима, само је делимично и несавршено, и зато многи нису у стању да усагласе своја научна сазнања са објашњењима из Писма. Многи прихватају обичне теорије и спекулације као научне чињенице, и мисле да се Божја реч може оцењивати по учењима »лажно названога разума«. (1. Тимотију 6,20) Створитељ и Његова дела надмашују њихову моћ схватања; и пошто нису у стању да их објасне природним законима, библијске закључке проглашавају непоузданим. Они који сумњају у поузданост старозаветних и новозаветних извештаја често чине још један корак даље, јер почињу да сумњају и у постојање самога Бога, а Његову бескрајну силу приписују природи. Пошто су тако изгубили ослонац, препуштени су да се сударају са стенама неверства. (Велика борба, 522; 1911) УКЛ 587.1
Потребно је више од световне науке. — Обратимо се Божјој речи за вођство. Тражимо речи »овако говори Господ«. Доста нам је било људских метода. Ум поучаван само у оквиру световне науке неће моћи да разуме оно што је Божје. Међутим, тај исти ум, ако је обраћен и посвећен, видеће у Речи божанску силу. Једино ум и срце који су очишћени посвећењем Духа способни су за препознавање небеских ствари. (GW 310, 1915) УКЛ 587.2
Сотона користи науку о уму. — Показано ми је да се морамо чувати на свим странама и да се морамо истрајно супротстављати сотониним подметањима и замкама. Он се преобразио у анђела светла и сада вара хиљаде људи и одводи их у ропство. Невероватна је предност коју он добија од науке о људском уму. Овде се он као змија непримјетно увлачи, с намером да поквари Божје дело. Он ће Христова чуда и дела приписати људској вештини и сили. УКЛ 587.3
Када би сотона извршио отворен, дрзак напад на хришћанство, то би хришћанина у тузи и очају довело до ногу његовог Откупитеља, а онда би његов силни и моћни Избавитељ натерао у бег дрског непријатеља. Он се због тога претвара у анђела светла и делује на ум да би га завео с једине сигурне и праве стазе. Учења френологије, психологије и месмеризма 50Види напомену у поглављу 3, »Опасности психологије«. канали су преко којих он непосредно приступа овом нараштају и делује уз помоћ силе која ће обележити његове напоре на крају времена искушења. (1Т 290, 1862) УКЛ 588.1
Сотона добро познаје особине ума. — Сотона је хиљадама година правио огледе и испитивао својства људског ума, који је у међувремену изванредно упознао. Својим подмуклим деловањем у овим последњим данима, он људски ум повезује са својим, прожимајући га својим мислима. Он овај свој посао обавља на тако заводљив начин да они који прихватају његово вођство нису ни свесни да их он води онако како њему одговара. Велики варалица чини све да људски ум доведе у стање такве збуњености да ће људи моћи да чују само његов глас. (Lt 244, 1907; ММ 111) УКЛ 588.2
Нове теорије. — Светло истине која по Божјем плану треба да допре до људи у свету у ово време није оно што световни научници желе да дају људима, јер они у својим истраживањима често долазе до погрешних закључака. Изучавајући многе ауторе, ови људи одушевљавају се теоријама сотонског порекла. Обучен у одећу анђела светла, сотона људском уму нуди за проучавање и шири врло занимљиве предмете, пуне научне тајанствености. У истраживању тих предмета људи бивају наведени на погрешне закључке, као и да се увођењем нових теорија, које човека одвлаче од истине, удружују с духовима обмане. (9Т 67.68, 1909) УКЛ 588.3
Оно што се противи Божјој речи само је нагађање. — Онај ко познаје Бога и Његову реч има утврђену веру у божанско порекло Светога писма. Он Библију не испитује људским схватањем науке. Он та схватања испитује на темељу овог непогрешивог мерила. Он зна да је Божја реч истина, а истина никада не може да противречи сама себи. Све оно што у учењу такозване науке противречи истини Божјих откривења, само је пуко људско нагађање. (8Т 325, 1904) УКЛ 588.4
Имитација истине. — Постоје само две стране. Сотона делује својом подмуклом, заводљивом силом и помоћу својих снажних превара хвата све оне који нису учвршћени у истини, који су своје уши одвратили од истине и окренули се бајкама. Сотона је био у истини; он је тајна безакоња. Захваљујући својој оштроумности, он својим заблудама које разарају душу даје привид истинитости. У томе лежи његова способност преваре. УКЛ 589.1
Управо зато што су имитација истине, спиритизам, теозофија и сличне обмане стичу тако велику моћ над људским умом. У овоме се препознаје сотонино мајсторско деловање. Он се представља као човеков спаситељ, као доброчинитељ људском роду, па на тај начин још лакше мами своје жртве у пропаст. (SpT Series А, бр. 9, 24. септембар 1897; ТМ 365) УКЛ 589.2
Сотонина очаравајућа сила. — Чаробњаци из незнабожачких времена имају своје наследнике у савременим спиритистичким медијумима, у видовњацима и гатарима. Мистериозни гласови који су проговарили у Ендору и у Ефесу и данас својим лажљивим речима заводе синове човечије. Када би било могуће да се подигне вео испред наших очију, тада бисмо вудели зле анђеле који се служе свим својим способностима да преваре и униште људе. Када год се шири неки утицај који делује на људе да забораве Бога, тада је сотона на делу служећи се својом чаробњачком силом. Када се људи подложе његовом утицају, без обзира да ли су тога свесни, њихов ум је заведен, а њихова душа загађена. Апостолову препоруку цркви у Ефесу, Божји народ и данас треба да следи: »И не пристајте на безродна дјела таме, него још карајте!« (Ефесцима 5,11; Апостолска црква - Христовим трагом, 290; 1911) УКЛ 589.3
Залажење на Сотонину територију. — Ми се морамо чврсто држати Божје речи. Потребне су нам њене опомене и охрабрења, њене претње и њена обећања. Потребан нам је савршени пример који нам је дат једино у животу и карактеру нашег Спаситеља. Божји анђели чуваће Његов народ, док се креће стазом дужности; али сигурности у такву заштиту нема за оне који свесно залазе на сотонину територију. УКЛ 589.4
Један слуга великог варалице рећи ће и учинити све што треба како би постигао свој циљ. Мало је значајно хоће ли он себе назвати спиритистом, »електричним исцелитељем« или »исцелитељем уз помоћ магнетних сила«. Уз помоћ лажних тврдњи он задобија поверење неопрезних. Он тврди да може читати животну прошлост и да разуме тешкоће и невоље оних који им се обраћају. УКЛ 590.1
Прерушавајући се у анђела светла, иако је у његовом срцу гробна тама бездана, он показује велико занимање за жене које од њега траже савет. Он им саопштава како су све њихове невоље проузроковане њиховим несрећним браком. Ово заиста може бити истина, али такав савет не побољшава њихово стање. Он им тврди да су им потребни љубав и саосећање. Претварајући се да је заинтересиран за њихово добро, он своје наивне жртве хипнотише као што змија хипнотише уздрхталу птицу. Оне ће ускоро бити у његовој потпуној власти, док је страшна последица грех, срамота и пропаст. (CTBH 116, 1890) УКЛ 590.2
»Скривене« способности ума. — Апостоли скоро свих облика спиритизма тврде да имају силу којом могу да лече. Они ту силу приписују електрицитету, магнетизму, такозваним »хипнотичким излечењем«, или скривеним силама унутар човековог ума. И није мало оних, чак и у ово хришћанско доба, који одлазе оваквим исцелитељима, уместо да се поуздају у силу живога Бога и знање способних лекара. УКЛ 590.3
Мајка, која бди над постељом болесног детета, узвикује: »Не могу више! Зар нигде нема лекара који би могао да поврати здравље мом детету?« И онда јој неко прича о дивним излечењима која обавља неки видовњак или магнетички исцелитељ, и она своје благо поверава његовој бризи, стављајући га у ствари у сотонине руке као да он стоји покрај ње. УКЛ 590.4
Много пута цео будући живот детета стављен је тако под управу сотонских сила и оно скоро да више није у стању да их се ослободи. (Историја пророка и царева, 211; види: 5Т 193; Евангелизам 609) УКЛ 590.5
Сотонине електричне струје. — Сотонини заступници тврде да лече болести. Своју моћ приписују електрицитету, магнетизму или такозваном симпатетичком лечењу (саосећајном лечењу), иако су они, заправо, само спроводници сотонине електричне струје. Он на тај начин баца своје чини преко људских тела и душа. (ST, 24. март 1887.; Евангелизам 609) УКЛ 590.6
Поштовање Божје воље. — Они који се предају сотониним чарањима можда ће се хвалити великим предностима које тиме добијају. Међутим, доказује ли то да је њихов пут мудар и сигуран? Шта ако се живот продужи? Шта ако се осигура телесна добит? Хоће ли се на крају исплатити непоштовање Божје воље? Сваки такав привидни добитак на крају ће се показати као ненадокнадив губитак. Ми не можемо некажњено срушити ниједну препреку коју је Бог подигао да сачува свој народ од сотонске силе. (5Т 199, 1882) УКЛ 591.1
Радозналост вреба. — Упоредо са проповедањем Јеванђеља, раде и посредници лажљивих духова. Многи људи из радозналости тајно раде са њима, али када виде доказе о деловању више него људске силе, све више су привучени док не буду подвлашћени вољи која је јача од њихове. Они не могу да се ослободе њене тајанствене силе. УКЛ 591.2
Одбрана душе је сломљена. Они немају никакву брану против греха. Када се једном одбаце ограничења Божје речи и Његов Дух, нико не зна до којих дубина понижења може да потоне. (Чежња векова, 258; 1898) УКЛ 591.3
Наука и објава. — За многе су научна истраживања постала право проклетство. Бог је дозволио да се велика светлост излије на свет уз помоћ открића у области науке и уметности, али чак и највећи умови, уколико не дозволе да их приликом истраживања води Божја реч, остају збуњени у својим покушајима да испитају однос између науке и откривења. (Велика борба, 522; 1911) УКЛ 591.4
Христос је могао да отвори врата науке. — Једном је један проповедник рекао да не верује да је Христос могао знати нешто од науке. На што је овај проповедник мислио? Наука! Христос је могао да отвара врата науке једна за другим. Он је људима могао да открије блага науке којима би се они служили до нашег времена. Међутим, знајући да би такво знање било употребљено у несвете сврхе, он та врата није отварао. (MS 105, 1901; ММ 116) УКЛ 591.5
Мрачни часови искушења доћи ће на свакога. — Та ноћ у барци била је за ученике школа у којој су требало да буду припремљени за велико дело које ће касније обављати. Мрачни часови искушења доћи ће на свакога као део његове припреме за узвишеније дело, за још преданији и посвећенији рад. Олуја није била послана на ученике зато да би доживели бродолом, него зато да их појединачно окуша и испита. ... УКЛ 591.6
Време наше припреме ускоро ће бити завршено. Ми немамо времена за губљење у коме бисмо ходали кроз облаке сумњи и несигурности. ... Ми имамо прилику да будемо близу Исуса. Нека нико ... не избегава ниједну тешку поуку нити губи благослов иједног тешког укора. (Lt 13, 1892; HC 56) УКЛ 592.1