Темељ сваког проучавања. — Божја реч треба да постане темељ сваког проучавања; речи откривења, када их помно проучавамо, привлаче и јачају ум и срце. Неговање нашег ума потребно је да бисмо разумели откривење Божје воље за нас. УКЛ 79.1
Ово не могу занемарити они који су послушни Божјим заповестима. Бог нам није дао умне способности да бисмо их усмерили јефтиним и лакоумним активностима. (MS 16, 1896.) УКЛ 79.2
Снага начела. — Прихваћене библијске истине уздигнуће ум и душу. Када би Божја реч била цењена онако како би то требало, и млади и стари поседовали би унутрашњу честитост, снагу начела која би их оспособила да се одупру искушењу. (У потрази за бољим животом, 459; 1905) УКЛ 79.3
Једини сигуран водич. — Блиско познанство с Божјом речју изоштрава ум и учвршћује душу против сотонских напада. Библија је мач Духа коме се никада неће догодити, а да не савлада непријатеља. Она је једини сигуран водич у свим питањима вере и живота. Разлог зашто сотона има толику власт над људским умовима и срцима јесте чињеница која открива да нису прихватили Божју реч за свог саветника и што сви њихови путеви нису били проверени на правом испиту. Библија ће нам показати којим путем требамо ићи да бисмо постали наследници славе. (RH, 4. јануара 1881.; HC 31) УКЛ 79.4
Дефиниција узвишеног васпитања. — Није могуће постићи васпитање више од оног које је било дато првим ученицима, откривеног преко Божје речи. Стећи више васпитање значи безусловно поштовати ту Реч; то значи ходати Христовим стопама, примењивати у животу Његове особине. То значи одрећи се себичности и посветити живот у служби Богу. УКЛ 79.5
Више васпитање позива на нешто веће и светије од знања које се може добити само из књига. То значи лично, искуствено познавање Христа, слободу од идеја, навика и обичаја стечених у школи кнеза таме и оних који стоје насупрот оданости Богу. То значи савладати тврдоглавост, охолост, себичност, световне амбиције и неверство. То је вест о избављењу од греха. (CT 11.12; 1913) УКЛ 80.1
Надахњује ум. — Ум у Божјој речи налази предмете за најдубље мисли, за најузвишеније тежње. Ми у њој можемо неговати заједницу с патријарсима и пророцима, слушати глас вечног Бога у разговору с људима. Ми у њој видимо Величанство Неба које понижава Себе и постаје наш Заменик, наш Јемац да би се, потпуно само, ухватило у коштац са силама таме и извојевало победу за нас. Побожно размишљање о оваквим предметима не може а да не омекша, не очисти и не оплемени срце, истовремено надахњујући ум новом снагом и животношћу. (CT 52.53; 1913) УКЛ 80.2
Открива сврху живота. — Оно што нас, изван свих других обзира, треба да наведе да упућујемо похвале Библији јесте чињеница да је у њој људима откривена Божја воља. Ми у њој упознајемо циљ ради кога смо створени и начин како се тај циљ може остварити. Сазнајемо на који начин треба мудро подићи степен и вредност садашњег живота и осигурати онај вечни. Ниједна друга књига не може задовољити дилеме нашег ума или тежње нашега срца. Упознајући Божју реч и слушајући њене поруке, људи се могу издићи из најдубљих провалија пропадања и постати синови Божји који ће се дружити с безгрешним анђелима. (CT 53.54; 1913) УКЛ 80.3
Библијске приче треба да утичу на ум и да га оживе. — Бог жели да Његове надахнуте приче утичу на наш ум, оживе га и поуче. Он жели да природа спречи покушаје насилног раздвајања науке од библијског хришћанства. Жели да природа која привлачи наша чула одржи нашу пажњу и утисне у наш ум небеске истине. (YI, 6. мај 1897) УКЛ 80.4
Библија нема премца. — Као васпитна снага, Библија нема премца. Ништа друго неће дати таквву снагу и квалитет способностима које су потребне онима који желе да проучавају и схвате величанствене истине објаве. Ум се постепено прилагођава предметима којима може да се бави. Ако је заузет само обичним, свакидашњим предметима, искључујући велике и узвишене, ум ће закржљати и изгубити снагу. Ако од свога ума никада не тражимо борбу с тешким проблемима или напор да схвати важне истине, он ће после извесног времена изгубити способност раста. (5Т 24; 1882) УКЛ 80.5
Библију треба прихватити вером. — Бог очекује од човека да примењује своје способности закључивања, па ће му проучавање Библије ојачати и уздићи ум онако како то не може ниједно друго учење. То је најбоља умна, али и духовна вежба за људски ум. Ипак, морамо се чувати слављења разума који је подложан слабости и манама људске природе. УКЛ 81.1
Ако не желимо да Божја реч буде замагљена у очима нашег разума тако да не можемо схватити ни најједноставније истине, ми морамо стећи једноставност и веру малог детета и бити спремни да учимо и искрено тражимо помоћ Светога Духа. Осећање Божје силе и мудрости с једне, и наше немоћи да схватимо Његову величину с друге стране, требало би да удахнемо понизност. Тада ћемо отварати Његову реч ступајући у Његову присутност са светим страхопоштовањем. Када приступимо Библији, наш разум мора да призна ауторитет већи од себе, а срце и ум да се поклоне пред великим ЈА ЈЕСАМ. (5Т 703.704; 1889) УКЛ 81.2
Не проучавајмо ништа што замагљује Божју реч. — Исус Христос је духовни пробни камен. Он открива Оца. Мозак не треба хранити ничим што би ум прекрило маглом или га увело у облак, којим би била заклоњена Божја реч. У обрађивању земљишта срца не сме се показати немарност и непажња. Ум мора бити спреман да цени и сагледава Христово дело и речи, јер је Он дошао с Неба да покрене жељу и пружи хлеб живота гладнима духовног знања. (MS 15, 1898) УКЛ 81.3
Божја реч признаје човеково право моралног избора. — Када истражујемо Божју реч, анђели су уз нас одражавајући блиставе зраке светла с њених светих страница. Свето писмо обраћа се човеку као ономе који има слободу избора између добра и зла; оно му се обраћа у облику опомена, укора, преклињања и охрабрења. Ум мора вежбати своје снаге коришћењем узвишених истина из Божје речи, јер ће у противном ослабити... Ми морамо испитивати за себе; упознати разлоге своје вере успоређујући библијске текстове. Узми у руке Библију и на коленима се моли Богу да осветли твој разум. (RH 4. март 1884) УКЛ 81.4
Најплеменитији облик развоја ума. — Кад би људи проучавали Библију онако како треба, одликовали би се снажним умом. Предмети којима се бави Божја реч, узвишена једноставност њеног језика и племените теме које она доноси читаоцу, развијају у њему способности које се ни на који други начин не могу развити. Машти се у Библији отвара бескрајно поље. После размишљања о њеним величанственим темама, након дружења с њеним узвишеним илустрацијама, онај који проучава Библију изаћи ће чистији и племенитијих мисли и осећања, него да је време провео читајући било које дело људског духа, да не спомињемо дела безначајног карактера. УКЛ 81.5
Младалачки умови неће успети да достигну највиши степен свог развоја ако занемаре Божју реч — најузвишенији извор мудрости. Разлог зашто је тако мало људи доброг ума, постојаних и трајне вредности лежи у томе што се људи не боје Бога, не воле Га и не поштују начела вере у животу онако како треба. (CTBH 126, 1890., FE 165) УКЛ 82.1
Потрага за њеним скривеним благом. — Наш водич треба да буде Библија — онако како је написана. Ништа није тако припремљено да увећа снагу ума и ојача знање као што је проучавање Библије. Нема области за изучавање које може тако подићи душу и дати полет способностима као што може проучавање живе Божје речи. Умови хиљада проповедника Јеванђеља закржљали су, јер се баве безвредним темама не вежбајући се истраживањем скривеног блага из Божје речи. Када свој ум запослимо изучавањем Божје речи, разум се проширује, а оне узвишеније способности развијају се тако да могу сажети узвишене и оплемењујуће истине. УКЛ 82.2
Ум кржља или се шири, у складу са карактером градива с којим се зближава. Ако ум не покренемо на упорност и снажну жељу за разумевањем истине методом упоређивања текста са текстом, он ће се сигурно смањити и изгубити снагу. Упрегнимо свој ум у истраживање истина, које не леже непосредно на површини. (RH, 28. септембар 1897) УКЛ 82.3
Библија правилно усмерава живот. — Цела Библија је откривење Божје славе у Христу. Ако је примимо, верујемо и послушамо, она ће постати средство за преображај карактера. Она је величанствени подстрек, покретачка снага која оживљава телесне, умне и духовне силе и усмерава живот на прави пут. УКЛ 82.4
Млади, па чак и они у зрелим годинама, лако падају у искушење и грех зато што не проучавају Божју реч и не размишљају о њој како би то требало да чине. Недостатак чврсте, одлучне снаге воље, која треба да се испољи у животу и карактеру, исход је занемаривања светих поука из Божје речи. Они озбиљним напорима не управљају ум према ономе што ће надахнути чисте, свете мисли и скренути их са нечистог и лажног. (У потрази за бољим животом, 458; 1905) УКЛ 82.5
Она открива правила светог живота. — У својој великој милости, Господ нам је у својој Речи открио своја правила за свети живот, своје заповести и своје законе. Он нам у њој говори о гресима којих треба да се клонимо; приказује нам план спасења, показује пут према Небу. Поштујући Његово упутство да »истражујемо Писма«, нико не мора живети у незнању. УКЛ 83.1
Стварни човеков напредак у сфери врлина и божанског знања стиче се методом додавања — непрестаног додавања врлина за које је Христос, са жељом да их учини доступним свакоме од нас, поднео неупоредиво велику жртву. Ми смо ограничена бића, али можемо стећи осећање као да та ограничења не постоје. Ум се мора напрегнути и оптеретити упорним размишљањем о Богу и Његовом задивљујућем плану за наше спасење. Душа ће на тај начин бити уздигнута изнад свакидашњих прилика и усредсређена на вечне теме. УКЛ 83.2
Помисао да живимо у Божјем свету, у присутности великог Створитеља свемира који је човека створио по свом обличју, уздићи ће наш ум у сферу озбиљног размишљања, ширу и вишу од сваког другог размишљања које није ништа друго до плод маште. Помисао да је на нама »око Господње«, да нас Он воли и да Му је стало до нас палих људских бића, да је за наше откупљење дао својега љубљеног Сина да не бисмо пропали као нешто безвредно, велика је и славна мисао. Свако ко отвори срце да прихвати и размишља о тим славним темама, никада неће бити задовољан безначајним предметима и доживљајима. (RH, 9. новембар 1886) УКЛ 83.3
Ново срце значи и нови ум. — Речи »даћу вам ново срце« значе: »Даћу вам нови ум«. Ово мењање срца увек је праћено јасном предоџбом о хришћанској дужности, праћено је разумевањем истине. Јасноћа наших погледа у области истине биће сразмерна нашем разумевању Божје речи. Ко Божјој речи поклања озбиљну позорност, уз много молитве, стећи ће способности јасног разумевања ствари и здравог расуђивања, као када би, обративши се Богу, достигао виши степен интелигенције. (RH, 10. новембар 1904) УКЛ 83.4
Није добро нередовно читати. — Нисмо на сигурном ако странице Светог писма читамо нередовно. ... Упрегнимо свој ум за узвишени задатак који је пред њега постављен и недвосмисленим занимањем проучавајмо и истражујмо да бисмо могли разумети божанску истину. Они који то чине, изненадиће се какве могућности има њихов ум. (YI, 29. јун 1893; HC 35) УКЛ 84.1
Вежбање памћења користи уму. — Ум треба бити у оградама суздржавања, не треба му допустити да лута. Учимо га да се бави Божјом речју и племенитим мислима које уздижу. Делови Писма, заправо цела поглавља, могу се учити напамет и понављати у тренуцима када сотона дође са својим кушњама. Педесет осмо поглавље Исаијине пророчке књиге врло је корисно за ту сврху. Подигните око своје душе зид ограничења и упута даних надахнућем од Божјега Духа. УКЛ 84.2
У тренуцима када сотона покушава да наведе људски ум да се бави земаљским стварима и задовољавањем чула, најбољи начин да му се одупремо јесте »Писано је«... Када нас сотона наговара да посумњамо у то да ли смо заиста народ који Бог води, чије припаднике уз помоћ малих и великих испита Бог припрема да стану усправни у онај велики дан, будимо спремни да непријатељеве преваре дочекамо изношењем јасних доказа из Божје речи, да народ остатка држи заповести Божје и веру Исусову. (RH, 8. април 1884) УКЛ 84.3
Проучавање Библије и уравнотеженост ума. — Они које поучава Свети Дух, моћи ће мудро да износе Реч. Када Библија постане предмет њиховог озбиљног проучавања уз озбиљно тражење вођства Духа и потпуну предају срца делу посвећења истином, она ће остварити све што је Христос обећао. УКЛ 84.4
Резултат оваквог проучавања Библије биће уравнотежени ум, јер ће се телесне, умне и моралне снаге складно развијати. Тада нећемо знати за парализу духовног знања. Разум ће бити освежен, добра осећања ући ће у живот, савест постати поново осетљива, моћ саосећања очишћена; настаће боља морална атмосфера, добићемо нову способност за супротстављање кушањима. (SpTEd 27, 12. јун 1896; FE 433.434) УКЛ 84.5
Лек против отровних подвала. — Када ум постане место за чување библијских истина, њена начела дубоко се укорењују у души, елементи избора и укуса седињују се с истином и онда нема привлачности за понижавајућу, узбудљиву литературу која слаби моралне снаге и разара од Бога дане способности које нам је Бог дао да обављамо корисно дело. Познавање Библије показаће се као противотров за отровне утицаје који настају због неопрезног избора лектире. (RH, 9. новембар 1886; HC 202) УКЛ 84.6
Заштита од празноверја. — Ако науци ове Речи дамо примарну улогу у вршењу утицаја на наш живот, ако се ум и срце покоре њеној сили која обуздава, негативности које су данас присутне у црквама и породицама овде неће имати места. ... Наука Божје речи треба да управља умом и срцем, и тада ће породични живот добити силу Божје милости. ... УКЛ 85.1
Кад не бисмо имали Библију, обрели бисмо се у хаосу лажних теорија. Ум би био изложен страховлади празноверја и лажи. Међутим, имајући у рукама стварни извештај о почецима света, ми се не морамо спотицати о људска нагађања и непоуздане теорије. (RH, 10. новембар 1904.) УКЛ 85.2
Она развија способности размишљања. — Ако је ум усмерен проучавању Библије ради добивања новог знања, наступиће развој способности размишљања. Током проучавања Божје речи, ум се шири и стиче савршенију равнотежу, него када је неко обузет стицањем општих знања из литературе која нема никакву везу са Библијом. Нема тако чврстог знања, тако доследног и далекосежног као што је знање које је стечено проучавањем Божје речи. Оно је темељ сваког истинског знања. УКЛ 85.3
Библија је као извор. Што више у њу гледамо, то се чини дубљом. Велике истине свете историје садрже у себи невероватну снагу и лепоту и далекосежне су као вечност. Ниједна наука не може се упоређивати са науком која открива Божји карактер. УКЛ 85.4
Мојсије је био поучаван свеукупној египатској мудрости, а ипак је рекао: »Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповједи Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи у коју идете да је наслиједите. Држите, дакле, и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман.« (5. Мојсијева 4,5.6; RH, 25. фебруар 1896; FE 393) УКЛ 85.5
Способности чини полетним. — Зар ову књигу — ово драгоцено благо — не би требало да узвисимо и ценимо као драгоценог пријатеља? То је наша навигациона карта на узбурканом мору живота. То је наша књига водиља која нам показује пут према вечним становима, пут према стицању карактера који морамо имати да бисмо се у њима могли настанити. Нема књиге чије ће пажљиво проучавање тако уздићи и ојачати ум као што је Библија. Ум ће овде имати предмете најузвишенијег карактера, предмете који ће максимално покренути његове способности. Ништа друго неће тако оживети све наше способности као када те исте способности доведемо у додир с величанственим истинама. Ум се шири у напору да схвати и измери те велике мисли. Нама се тако пружа прилика да дубоко закопамо у рудник истине и из њега изнесемо скупоцена блага обогаћујући своју душу. Ту можемо упознати истински пут у живот, сигурност чак и упркос смрти. (RH, 4. јануар 1881; HC 31) УКЛ 86.1
Проучавање Библије прошириће ум. — Библија је наш водич на сигурним стазама које воде у вечни живот. Бог је људе надахнуо да напишу оно што ће нас довести у истину, што ће привући и, буде ли примењено, омогућити примаоцу да добије моралну снагу којом ће се сврстати у ред најобразованијих умова. Умови свих оних који се посвете проучавању Божје речи прошириће се. Много више од сваког другог учења, њен утицај повећава способности разумевања, свакој нашој способности даје нову снагу. Она доводи ум у додир са широким, оплемењујућим начелима истине. Она доводи цело Небо у блиску везу с људским умовима усађујући им мудрост, знање и разум. (YI, 13. октобар 1898; SD 70) УКЛ 86.2
Библија као Божје откривење. — Ова књига у свим временима треба да стоји као Божје откривење. Божанска откривења приказана су људским бићима као Божја сила. Истине из Божје речи нису само осећања, него много више од тога — речи Највишега. Онај ко ове истине учини делом свог живота, у сваком погледу постаје ново створење. Он не добија нове умне снаге, него постаје сведок уклањања таме која је због незнања и греха замаглила његов разум. (RH, 10. новембар 1904) УКЛ 86.3