Go to full page →

ДЕО IV - ЛИЧНОСТ КОЈА СЕ РАЗВИЈА УКЛ 113

16 - ПРЕНАТАЛНИ УТИЦАЈИ УКЛ 115

Значење пренаталних утицаја. — Многи родитељи гледају на последице утицаја пре рођења као на безначајну појаву, али Небо тако не гледа. Вест коју је донео Божји анђео, и коју је два пута на најсвечанији начин објавио, показује да то заслужује наше најбрижљивије размишљање. (У потрази за бољим животом, 372; 1905) УКЛ 115.1

Задовољан дух утиче на потомство. — Свака жена која очекује да постане мајка, без обзира на околину, треба стално да око себе шири расположење расположење испуњено срећом, ведрином и задовољством, знајући да ће за свој труд у том смислу бити десетоструко награђена телесним, али и моралним карактером својих потомака. Али ни то није све. Она може да изгради навику ведрог размишљања чиме покреће расположење карактеристично за срећне људе и утискује ведар одраз своје личне срећне природе у своју породицу и оне с којима се дружи. УКЛ 115.2

Тако ће се у великој мери побољшати и њено телесно здравље. У њен живот уселиће се посебна сила, крвоток неће бити успорен као што би био кад би била захваћена малодушношћу и потиштеношћу. Полетност и ведрина њене природе даће животну снагу њеном умном и моралном здрављу. (RH, 25. јула 1899; CH 79) УКЛ 115.3

Материнска осећања обликују природу нерођеног детета. — Мисли и осећања мајке имаће снажан утицај на наслеђе које она предаје своме детету. Ако допусти да јој се мисли непрекидно баве властитим осећањима, ако се преда себичности, ако је зловољна и захтевна, ту чињеницу потврдиће и природа њеног детета. Тако су многи, пре рођења, примили готово несавладиве склоности према злу. (ST, 13. септембра 1910; Те 171) УКЛ 115.4

Међутим ако се мајка непоколебљиво држи правих начела, ако је умерена и пуна самоодрицања, ако је љубазна, племенита и несебична, моћи ће свом детету да да ове исте драгоцене црте карактера. (У потрази за бољим животом, 373; 1905) УКЛ 116.1

Пренатални утицај мира. — Жена која очекује да постане мајка, треба да сачува своју душу у Божјој љубави. У њеном уму треба да влада мир; она треба да почива у Исусовој љубави, поступајући према Христовим речима. Она мора имати на уму да мајка сарађује са Богом. (ST, 9. априла 1896.; Темељи срећнога дома, 259) УКЛ 116.2

Отац треба да упознаје физичке законе. — Мајчину снагу треба нежно неговати. Уместо да у исцрпљујућем раду троши своју драгоцену снагу, њезе бриге и терет морају се смањити. Супруг и отац често не познаје телесне законе које треба да схвати ради благостања своје породице. Обузет животном борбом или занет стицањем богатства, притиснут бригом и невољом, он допушта да на мајци и супрузи почива терет који тешко оптерећује њену снагу у најкритичнијем раздобљу и изазива слабост и болест. (У потрази за бољим животом, 373; 1905) УКЛ 116.3

Деца лишена умне прилагодљивости. — Ако је мајка лишена бриге и потпоре коју јој треба пружити, ако јој се дозволи да исцрпи снагу претераним радом, бригом и сетом, њена деца биће лишена наслеђа животне снаге, умне гипкости и радосног полета. Живот мајке треба учинити ведрим и радосним, заштитити га од оскудице, исцрпљујућег рада и обесхрабрујуће бриге, па ће даца наследити добар телесни састав и лакше прокрчити свој пут кроз живот сопственом предузимљивошћу и способношћу. (У потрази за бољим животом, 375; 1905) УКЛ 116.4

Не занемарујмо потребе мајке. — Многи саветници захтевају испуњење сваке жеље једне мајке... Од ње зависе два живота и зато на њене жеље треба гледати са нежношћу, а њеним потребама великодушно удовољавати. АЛи, у овом добу, она, изнад свега другог, треба да избегава, како у исхрани, тако и у свему осталом, све што би јој умањивало телесну и умну снагу. Наредбом самога Бога она је под најсвечанијом обавезом да влада над собом. (У потрази за бољим животом, 373; 1905) УКЛ 116.5

Одговорност супруге. — Жене које поштују начела и оне које су добро упућене неће се удаљавати од једноставне исхране, посебно у то време [трудноће]. Оне ће бити свесне да од њих зависи још један живот па ће показати савесност у свим својим навикама, а посебно у исхрани. (2Т 382; 1870.) УКЛ 117.1

Испаштаће невини потомци. — Родитељи су попуштали апетиту и зато се рађају болесна деца. Организам није тражио такву разноврсност хране којом се бавио мозак. Велику заблуду којом се истиче да храна која је у уму мора бити и у желуцу, жене хришћанке морају одбацити. Не смемо допустити да машта влада потребама организма. Они који допусте укусу да влада, мораће да претрпе казну намењену онима који газе законе свог бића и живота. Заблуда се ту не завршава, јер ће због тога испаштати и њихови невини потомци. (2Т 383; 1870) УКЛ 117.2

Саветници који нису мудри наговараће мајку да задовољава сваку жељу и навику, сматрајући их неизбежно потребним за добробит њеног потомства. Такво саветовање је непримерено и води у тешкоће. По заповести самога Бога, мајци је дата најсвечанија обвеза да негује врлину самосвлађивања. Чији ћемо глас слушати — глас божанске мудрости или глас људског празноверја? (ST, 26. фебруар 1902) УКЛ 117.3

Труднице и изграђивање навике самоодрицања. — Мајка која је добар учитељ својој деци, пре њиховог рођења мора да изгради навике самоодрицања и самосвлађивања, јер им преноси своје особине, своје јаке и слабе црте карактера. Тај предмет непријатељ душа познаје много боље од многих родитеља. Он ће мајку навести на искушење, знајући да ће преко ње моћи да утиче на њено дете, ако му се она не супротстави. Једина мајчина нада је у Богу. Она од Њега може затражити милост и снагу и то неће тражити узалуд. Он ће јој помоћи да свом потомству пренесе особине, које ће их повести у успех у овом животу и добијању вечног живота. (ST, 26. фебруар 1902; CD 219) УКЛ 117.4

Темељ исправног карактера. — Основа правог карактера будућег човека учвршћује се још пре рођења детета мајчиним навикама строге умерености... Ова лекција не сме се олако схватити. (GH, II/1880.; Темељи срећнога дома, 258) УКЛ 117.5

Човечанство уздише под теретом нагомиланог зла. — Човeчанство стење под теретом нагомиланог зла због грехова пређашњих нараштаја. Па ипак, нимало се не обазирући нити размишљајући, мушкарци и жене из данашње генерације падају на олтару неконтролираног удовољавања захтевима за преобимним јелом и пићем остављајући тако у наслеђе следећем нараштају болести, ослабљени ум и загађене моралне назоре. (4Т 31, 1876) УКЛ 117.6

На младе се преносе незаситне тежње, несвете жеље. — Оба родитеља преносе на децу своје одлике, менталне и физичке, своје склоности и прохтеве. ... Уживаоци алкохола и дувана могу, а то и чине, да пренесу на своју децу своје назасите прохтеве, своју распаљену крв и пренапрегнуте живце. Разуздани људи често остављају своје несвете жеље, па чак и ужасне болести у наследство својој деци. Пошто деца имају мање снаге да се одупру искушњима, него њихови родитељи, свака генерација јесклона да пада све ниже. (Стварање, патријарси и пророци, 561; 1890) УКЛ 118.1

Обично сваки човек који је одан пороцима, који доноси децу на свет, преноси на њих своје навике и зле склоности. (RH, 21. новембар 1882; Те 170) УКЛ 118.2

Бог је уредио Самсонов пренатални живот. — У речима упућеним Манојевој жени постоји истина коју данашње мајке треба да науче. Обраћајући се Самсоновој мајци, Господ је говорио свим забринутим, ожалошћеним мајкама из онога времена и свим мајкама будућих нараштаја. И заиста, свака мајка може разумети своју дужност. Она има прилику да сазна да ће карактер њене деце неупоредиво више зависити од њених навика пре њиховог рођења и њеног личног труда после рођења него од спољних предности или неповољних околности. (ST, 26. фебруар 1902; CD 218) УКЛ 118.3

Бог је за Манојево обећано дете имао веома важан посао па је управо ради тода ваљало тако пажљиво поставити навике и мајке и детета, да би му биле осигуране потребне способности за тај посао. ... Дете ће бити склоно добру или злу, тачно према навикама мајке. Њоме морају управљати начела, мора бити умерена и неговати самоодрицање ако жели добру будућност свом детету. (CTBH 38, 1890; Те 90) УКЛ 118.4

Односи се и на очеве и на мајке. — Та одговорност тиче се подједнако и очева и мајки. Они свим срцем треба да траже божанску милост да би њихов утицај Бог могао да одобри. Сваки отац и мајка требало би да се питају: »Шта ћемо дати детету које ће се родити?« Многи су се олако односили према резултатима пренаталних утицаја, али упутство коју су ови јеврејски родитељи добили с Неба и које је на изузетно упечатљив и свечан начин два пут поновљено, показује како Створитељ на то гледа. (ST, 26. фебруар 1902) УКЛ 118.5

Деца добијају обележја својих родитеља. — Родитељи ... су попуштањем ојачали своје надљудске страсти. Попуштајући њима, ослабили су своје моралне и умне способности. Телесно је надвладало духовно. Деца су рођена са веома развијеним телесним својствима, јер су добила печат карактера својих родитеља. ... Снага мозга је ослабљена, а у памћењу се запажају недостаци. ... Греси родитеља биће пренесени на децу, јер су им родитељи дали печат својих порочних особина. (2Т 391, 1870) УКЛ 119.1

Сотона настоји да исквари умове. — Показано ми је да сотона настоји да понизи ум оних који се седињују у браку, да би и њиховој деци утиснуо своје мрско обличје... УКЛ 119.2

Он знатно лакше може да обликује потомство него њихове родитеље, јер може да надзире умове родитеља и кроз њих утисне свој знак на карактер њихове деце. На тај начин рађа се много деце са нељудским страстима којима робују, док су им моралне способности врло слабо развијене. (2Т 480, 1870) УКЛ 119.3

Разумно треба одредити број деце. — Родитељи који повећавају број своје деце позивајући се на савет разума, морају знати да ће њихово наслеђе бити телесна и умна слабост; они крше последњих шест заповести Божјег закона... Они имају удела у повећавању дегенерације човечанства као и у свођењу људског друштва на још нижи положај, чиме наносе зло својим ближњима. Ако се Бог овако брине за права наших ближњих, зар се неће бринути и за приснији и светији однос међу њима и нама? Ако без Његовог знања ни врабац не пада на земљу, хоће ли Он занемарити децу која долазе на свет болесна телесно и умно и која ће, мање или више, патити целог живота? Неће ли позвати на одговорност родитеље, којима је дао способност размишљања и закључивања, што су те узвишеније способности потисли у позадину, постали робови страсти и што због тога читави нараштаји морају носити жиг њихових телесних, умних и моралних недостатака? (HL, део 2, 30, 1865; 2SM 424) УКЛ 119.4

Ослабљеност се преноси на децу — Мушкарци и жене чије је здравље ослабило или су хронични болесници често су у својим брачним везама себично мислили само на своју личну срећу. Очигледно је да нису озбиљно мислили о томе у светлу племенитих, узвишених начела нити су размишљали о томе шта могу очекивати од свог потомства — умањене снаге тела и ума, што људско друштво неће повести навише, него ће га спустити још ниже. (HL, део 2, 28, 1865; 2SM 423) УКЛ 120.1

Болест се преноси с поколења на поколење. — Болешљиви мушкарци често су задобијали љубав здравих женских особа па, будући да су се волели, сматрали су да нема препреке за ступање у брак. ... Када би се то односило само на оне који на такав начин ступају у брачне односе, грех не би био тако страшан. Њихови потомци принуђени су да испаштају због болести која им је пренесена. Тако се болести у бесконачном низу преносе с поколења на поколење. ... Они су друштву наметнули ослабљена људска бића и тако допринели изрођивању људског рода, јер су болест учинили наследном, умножавајући на тај начин људске патње. (HL, део 2, 28, 1865; 2SM 423) УКЛ 120.2

Разлика у годинама има утицај. — Други узрок недостатака у телесној снази и моралним вредностима у садашњој генерацији јесу велике разлике у годинама између мушкараца и жена који ступају у брак. ... Потомци из таквих бракова у много случајева, када је старосна разлика велика, не располажу оптимално уравнотеженим умом. Они трпе у погледу телесне снаге. У таквим породицама често се појављују различите необичне, а често и врло неугодне црте карактера. Потомци често прерано умиру, а они који достижу зрело доба у много случајева трпе недостатак телесне и умне снаге као и моралних вредности. УКЛ 120.3

На тај начин свету се намећу људска бића која постају терет друштву. Њихови родитељи били су у великој мери одговорни за карактер који су развила њихова деца, који се преноси с генерације на генерацију. (HL, део 2, 29,30, 1865; 2SM 423,424) УКЛ 120.4

Бог ће нас прогласити одговорнима за пропусте у пренаталном раздобљу. — Жене нису увек следиле глас разума, већ су се поводиле за осећањима. Оне нису схватале своју велику одговорност у склапању брачних веза у којима потомство неће добити печат ниског морала и страсти које траже удовољавање ниским захтевима на штету здравља, па и живота. Бог ће их у великој мери сматрати одговорнима за здравље, карактер и морал који су на тај начин пренели на будуће нараштаје. ... УКЛ 120.5

Велики број из тог слоја оставио је преко брака својим потомцима у наследство оптерећење потекло из властите телесне ограничености и изопачених моралних схватања. Задовољавање нељудских страсти и одбојних чулних прохтева, постали су карактеристични за њихове потомке, што је прелазило с нараштаја на нараштај повећавајући људску беду до застрашујућих размера и убрзавајући пад вредности људског рода. (HL, део 2, 27,28, 1865; 2SM 422,423) УКЛ 121.1

Родитељи децу »опремају« за живот. — Оно што су родитељи то ће, у великој мери, постати и њихова деца. Телесно стање родитеља, њихова расположења и жеље, њихове умне и моралне тежње, мање139 више, настављају се у животу деце. (У потрази за бољим животом, 371; 1905) УКЛ 121.2

Обликовање друштва и будућности. — Уколико су тежње племенитије, умни и духовни дарови узвишенији и телесне снаге родитеља боље развијене, утолико ће своју децу боље припремити за живот. У неговању онога што је најбоље у њима, родитељи утичу на обликовање друштва, на уздизање будућих нараштаја. ... УКЛ 121.3

Попуштањем жељи и страсти, њихова снага се расипа и милиони младих упропашћени су за овај и будући свет. Родитељи морају да мисле да ће њихова деца моративда се сусретну са овим тешкоћама. Цак и пре рођења детета морају да отпочну припреме да га оспособе да се успешно бори против зла. УКЛ 121.4

Одговорност почива нарочито на мајци. Она, чијом се крвљу храни дете и изграђује своје тело, такође врши умни и духовни утицај и тежи обликовању ума и карактера. (У потрази за бољим животом, 371.372; 1905) УКЛ 121.5

Родитељи преносе деци печат властитог карактера. — Родитељи су својој деци дали свој властити карактерни печат. Тако, ако се неке одлике и животу једног детета не развију на одговарајући начин, а у другом развије и покаже другачији, непожељан карактер, ко ће као родитељи бити тако стрпљив, благ и пун разумевања? Ко ће други као они тако озбиљно неговати у деци драгоцене врлине карактера, откривене у Исусу Христу? УКЛ 121.6

Мајке ни упола не сагледавају вредност својих предности и могућности. Оне као да не схватају да могу бити мисионари у најузвишенијем смислу, Божји сарадници у пружању помоћи деци да изграде складан карактер. То је та велика одговорност у послу који им је Бог поверио. Мајка је Божји сарадник на изграђивању хришћанског карактера у својој породици. (RH, 15. септембра 1891.) УКЛ 122.1

Одговорност родитеља у вези с пренаталним утицајем на дете. — Први велики циљ који треба достићи у васпитању деце јесте здрава конституција која ће у великој мери отворити пут умном и моралном васпитању. Телесно и морално здравље у тесном су јединству. Килико је велики терет одговорности на родитељима, када знамо да је њихово понашање пре рођења њихове деце чврсто повезано са развојем њиховог карактера после рођења. (HL, део 2, 32, 1865; 2SM 426) УКЛ 122.2

Шта чинити. — Родитељи су својој деци могли да пренесу склоности ... које ће отежавати њихово васпитање и поучавање у строгој умерености и стицању чистих и племенитих навика. Ако им је од родитеља наслеђем пренесен захтев за нездравом храном, надражујућим средствима и наркотицима, тада је велика одговорност на родитељима који треба да спрече зле склоности које су пренели на своју децу! Како усрдно и марљиво, у вери и нади, родитељи треба да обављају своју дужност за своје несрећно потомство! (3Т 567,568, 1875) УКЛ 122.3

Дан обрачуна за родитеље. — Кад се родитељи и деца сретну у последњи дан обрачуна, какав ће то бити призор! Хиљаде деце која су била робови жеља и понижавајућих порока, чији је живот постао морална рушевина, стајаће лицем у лице с родитељима који су их учинили оним што јесу. Ко ће сносити ту страшну одговорност ако не родитељи? Да ли је Господ покварио те младе? Нипошто! Ко је, онда, учинио то страшно дело? Нису ли то били греси родитеља, пренесени на децу у облику грешних захтева и страсти? Зар тај посао затим нису довели до краја они који су пропустили да их васпитају у складу с узором који је Бог дао? Ти родитељи, сигурно ће као што постоје, одговарати пред Богом. (CTBH 76,77, 1890; FE 140,141) УКЛ 122.4

Потребно више од људске памети. — Родитељи морају да мисле да ће њихова деца морати да се сусретну са овим тешкоћама. Чак и пре рођења детета морају да отпочну припреме да га оспособе да се успешно бори против зла. (У потрази за бољим животом, 371; 1905) УКЛ 122.5

Сретни су они чији је живот одраз божанског живота. — Срећни су родитељи чији је живот прави одсјај божанског, тако да Божја обећања и заповести буде у деци захвалност и поштовање; родитељи чија нежност, правичност и дуго трпљење објашњавају детету Божју љубав; који, учећи дете да их воли, да има поверења у њих и да их слуша, уче га да љуби Оца небеског, да има поверења у Њега и да га слуша. Родитељи који дају детету овакав дар, завештају му благо драгоценије од богатства свих векова - благо које траје као и вечност. (У потрази за бољим животом, 375.376; 1905) УКЛ 123.1