Kada se učini usmeno ili pismeno obećanje o davanju određene svote u prisutnosti naše braće, ono je vidljivi svedok ugovora sklopljenog između nas i Boga. To obećanje nije dato čoveku, već Bogu, pa je kao pisana beleška data bližnjem. Nijedna obveznica na određeni novčani iznos ne obvezuje hrišćanina kao obećanje koje je dao Bogu. SPS 283.1
Osobe koje tako daju zavet svojim bližnjima, uopšteno ne pomišljaju da traže da budu razrešene od svojih obećanja. Zavet Bogu, darodavcu svih blagodati, je od još većeg značaja; zašto bismo onda želeli da budemo razrešeni od svojih obećanja Bogu? Da li će čovek misliti da ga njegova obećanja manje obvezuju zato što su data Bogu? Ako njegov zavet neće biti iznesen pred zemaljskim sudom pravde, znači li da manje vredi? Da li će čovek koji tvrdi da je spasen krvlju beskrajne žrtve Isusa Hrista, „potkradati Boga”? Ne ocenjuju li se njegovi zaveti i njegovi postupci na vagi pravde nebeskog suda? SPS 283.2
Slučaj svakog od nas biće iznesen pred nebeski sud. Da li će naše ponašanje svedočiti protiv nas? Ananija i Safira poneli su se na najgori mogući način. Zadržavajući deo vrednosti, oni su lagali Svetog Duha. Takva krivica počiva i na svakom pojedincu koji učini takvo delo. SPS 283.3
Kada su srca ljudi omekšana Božjom prisutnošću, oni postaju osetljivi na uticaj Svetog Duha, odriču se sebe i odlučuju da se žrtvovuju za Božje ciljeve. Kada božansko svetlo zasja u komorama uma neobičnom jasnoćom i silom, prevladavaju osećanja prirodnog čoveka, sebičnost gubi svoju moć nad srcem i budi se želja za oponašanjem Uzora, Isusa Hrista, u samoodricanju i činjenju dobra. Prirodno sebičan čovek tada postaje ljubazan i sažaljiv prema izgubljenim grešnicima, i prinosi svečano obećanje Bogu, kao i Avram i Jakov. U takvim prilikama prisutni su nebeski anđeli. Ljubav prema Bogu i ljubav prema dušama trijumfuju nad sebičnošću i ljubavi prema svetu. To se posebno događa u trenucima kada govornik u Duhu i Božjoj sili iznosi plan otkupljenja koji je donelo Veličanstvo Neba u žrtvi na krstu. U sledećim tekstovima možemo videti kako Bog gleda na zavet: SPS 284.1
„I kaza Mojsije sinovima Izrailjevijem sve što zapovjedi Gospod. I reče Mojsije knezovima od plemena sinova Izrailjevijeh govoreći: ovo je zapovjedio Gospod. Kad koji čovjek učini zavjet Gospodu, ili se zakune vezavši se dušom svojom, neka ne pogazi riječi svoje, nego neka učini sve što izađe iz usta njegovijeh!’” (4. Mojsijeva 30,1-3) SPS 284.2
„Ne daj ustima svojima da na grijeh navode tijelo tvoje, i ne govori pred anđelom da je bilo nehotice. Zašto bi se gnjevio Bog na riječi tvoje i potro djelo ruku tvojih?” (Propovednik 5,6) SPS 284.3
„Ući ću u dom tvoj sa žrtvama što se sažižu, izvršiću ti zavjete svoje koje rekoše usta moja, i kaza jezik moj u tjeskobi mojoj.” (Psalam 66,13.14) SPS 284.4
„Zamka je čovjeku da proždre svetinju, i poslije zavjeta opet da traži.” (Priče 20,25) SPS 284.5
„ Kad učiniš zavjet Gospodu Bogu svojemu, ne oklijevaj ispuniti ga, jer će ga tražiti od tebe Gospod Bog tvoj, i biće na tebi grijeh. Ako li se ne zavjetuješ, neće biti na tebi grijeha. Što ti izide iz usta, ono drži i učini, kao što zavjetuješ Gospodu Bogu svojemu dragovoljno, što izrečeš ustima svojim” (5. Mojsijeva 23,21-23) SPS 284.6
„Polažite i izvršujte zavjete Gospodu Bogu svojemu; svi koji ste oko njega, nosite dare strašnome.” (Psalam 76,12) SPS 285.1
„A vi ga skvrnite govoreći: sto je Gospodnji nečist, i što se postavlja na nj, jelo je za preziranje. I govorite: gle, kolika muka! a moglo bi se oduhnuti, govori Gospod nad vojskama; i donosite oteto, i hromo i bolesno donosite na dar; eda li ću primiti iz ruke vaše? govori Gospod. Proklet da je varalica, koji ima u svom stadu muško i zavjetuje, pa prinosi Gospodu kvarno; jer sam velik car, veli Gospod nad vojskama, i ime je Moje strašno među narodima.” (Malahija 1,12-14) SPS 285.2
„Kad učiniš zavjet Bogu, ne oklijevaj ispuniti ga, jer Mu nijesu mili bezumnici; što god zavjetuješ, ispuni. Bolje je da ne zavjetuješ negoli da zavjetuješ pa ne ispuniš.” (Propovednik 5,4.5; 4T 470-472) SPS 285.3
Na većim okupljanjima bilo je posebnih prilika kada su upućivani pozivi Hristovim sledbenicima da učestvuju u Božjem delu; srca su se pokrenula i mnogi su dali obećanje. Ali mnogi od onih koji su obećali nisu bili pošteni prema Bogu. Bili su nemarni i nisu održali obećanje koje su dali svom Stvoritelju. Međutim, ako je čovek, sa svojim obećanjima, tako ravnodušan prema Bogu, može li očekivati da će Gospod ispuniti obećanje dato na temelju uslova koji nikada nisu bili ispunjeni? Moramo se odnositi pošteno prema svojim bližnjima i prema Bogu. (R&H, 17. decembar 1889.) SPS 285.4
Od sredstava koje je poverio čoveku, Bog zahteva određeni deo — desetak. On prepušta svima da odluče da li će ili neće dati više od toga. Međutim, kada je srce podstaknuto Svetim Duhom i kada obećamo određenu svotu, onaj koji je obećao više nema nikakvog prava na posvećeni deo. Ovakva obećanja data čoveku smatrala bi se obavezom; zar ona koja su data Bogu ne obavezuju više? Da li obećanja, kojima se sudi na sudu savesti, manje obavezuju od pisanih sporazuma među ljudima? SPS 285.5
Kada u srcu neobičnom oštrinom i snagom zasvetli božanska svetlost, uobičajena sebičnost popušta; tada se javlja odluka da damo za Božje delo. Međutim, neka niko ne misli da će mu biti dopušteno da ispuni data obećanja bez protivljenja sa sotonine strane. Njemu nije drago što se na Zemlji izgrađuje Otkupiteljevo carstvo. On čoveku šapuće da je previše obećao, da ga to može sprečiti u nastojanju da stekne imovinu ili zadovolji želje svoje porodice. (Dela apostolska, str. 46) SPS 286.1
U našem narodu mora doći do probuđenja po ovom pitanju. Malo je ljudi koje opterećuje savest ako zanemare svoje dužnosti dobročinstva. I malo ih je koji osećaju kajanje duše što svakodnevno pljačkaju Boga. SPS 286.2
Ako hrišćanin namerno ili slučajno ne isplaćuje dovoljno svog bližnjeg, ili odbija da mu vrati dug, njegova savest će ga, ako već nije uništena, mučiti; on ne može imati mira iako to niko ne mora da zna osim njega. Mnogo je povučenih zaveta i neisplaćenih obećanja, pa ipak kako je malo onih koji su uznemireni u srcu zbog toga; koliko ih malo oseća krivicu zbog takve povrede svoje dužnosti. SPS 286.3
Moramo steći nova i dublja iskustva o ovoj temi. Savest mora da se probudi, i obrati ozbiljna pažnja na taj problem; jer će se u poslednji dan podneti račun Bogu i Njegovi zahtevi se moraju ispuniti. (4T 468) SPS 286.4