Bog ne tera nikoga da Ga voli i bude poslušan Njegovom zakonu. On je svoju neizrecivu ljubav prema čoveku pokazao u planu otkupljenja. Izlio je blago svoje mudrosti, dao je najdragoceniji dar Neba da bismo bili silno pokrenuti na ljubav prema Njemu i uskladili se sa Njegovom voljom. Ako odbacimo takvu ljubav i ne dopustimo da On upravlja našim životom, delujemo na ličnu propast i na kraju ćemo se suočiti sa večnim gubikom. SPS 115.1
Bog želi dobrovoljnu službu iz srca. On nas je obdario spososbnostima prosuđivanja, veštinama, materijalnim sredstvima i uticajem kako bismo ih upotrebili na dobrobit čovečanstva i pokazali Njegov duh pred svetom. Dostupne su nam dragocene mogućnosti i prednosti i ako ih zanemarimo, mi zakidamo druge, varamo ličniu dušu i sramotimo svog Stvoritelja. Ne bismo želeli da se suočimo sa tim prezrenim mogućnostima i zanemarenim prednostima u dan Suda. Naši večni interesi za budućnost zavise od sadašnjeg savesnog obavljanja dužnosti na razvijanju talenata koje nam je Bog poverio za spasenje duša... SPS 115.2
Položaj i uticaj, koji se toliko cene, ne bi trebalo da budu izgovor za loše upravljanje Gospodnjim dobrima. Posebna Božja pažnju treba da nas podstakne da vršimo svesrdnu službu iz ljubavi prema Njemu, ali mnogi koji su tako blagosloveni, zaboravljaju na Davaoca i postaju nemarni, prkosni i rasipni. Oni obeščašćuju nebeskog Boga i šire uticaj koji donosi prokletstvo i uništava njihove bližnje. Oni ne gledaju kako da umanje patnje onih u potrebi. Oni ne izgrađuju Božje delo. Oni ne žele da isprave nepravde koje su učinjene nevinima, ne bore se za prava udovica i siročadi niti otkrivaju uzvišen karakter pred uticajnima i nepoznatim pokazujući duh dobročinstva i vrline. Naprotiv, oni zakidaju radnika, prevarom zadržavaju nadoknadu za trud, varaju nevinog, pljačkaju udovicu i gomilaju blago natopljeno krvlju duša. Oni će morati da polože račun Bogu. Ti ljudi ne sprovode volju nebeskog Oca i oni će čuti oštru naredbu: „Idite od Mene koji činite bezakonje!” (Matej 7,2; R&H, 14. februar 1888.) SPS 115.3
Do kakvih ćemo sve otkrića doći u dan Suda! Za mnoge koji su se nazivali hrišćanima videće se da uopšte nisu bili Božje sluge, već da su služili sebi. U središtu je bilo njihovo „ja”, samoljublje je bilo njihov životni moto. Živeći da ugode sebi i da zadobiju za sebe sve što su mogli, oni su osakatili i oslabili sposobnosti i snage koje im je Bog poverio. Nisu bili pošteni prema Bogu. Njihov život bio je dugotrajan plan pljačkanja. Takvi se sada žale protiv Boga i svojih bližnjih jer nisu priznati i omiljeni kako su mislili da bi trebali biti. Ali će se njihova nevera pokazati onog dana kada Gospod bude osudio svaki pojedini slučaj svih ljudi. On će se vratiti i „Videće razliku između pravednika i bezbožnika, između onoga koji služi Bogu i onoga koji Mu ne služi”. (Malahija 3,18) SPS 116.1
Toga dana će oni koji misle da će Bog prihvatiti siromašan prinos i bezvoljnu službu biti razočarani. Bog neće staviti svoj pečat na delo bilo kog čoveka, uticajnog ili nepoznatog, bogatog ili siromašnog, koje nije bilo učinjeno iz srca, verno i sa upozorenjem usmerenim samo na Njegovu slavu. Međutim, oni koji su pripadali Božjoj porodici ovde dole, koji su proslavljali Njegovo ime i stekli iskustvo koje će ih učiniti carevima i sveštenicima Bogu, oni će biti prihvaćeni kao verne sluge. Njima će biti upućene reči: „Dobro, slugo dobri i vjerni... Uđi u radost Gospodara svojega!” (Matej 25,23; R&H, 5. januar 1897.) SPS 116.2
Kada svi slučaji budu izneseni pred Boga, nikada se neće postaviti pitanje: „Šta su ispovedali”, već: „Šta su učinili?”, „Da li su bili izvršioci reči”, „Da li su živeli za sebe ili su činili dobro, dela dobrote i ljubavi brinući se za druge više nego za sebe i odricali se sebe da bi mogli blagosloviti druge?” SPS 117.1
Ako zapis pokaže da je njihov život bio takav, da je njihov karakter bio obeležen nežnošću, samoodricanjem i dobrotom, oni će primiti ispunjenje obećanja i blagoslov od Hrista: „Dobro, slugo dobri i vjerni”, „Hodite blagosloveni Oca Mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja svijeta!” (Matej 25,23.34) SPS 117.2
Hrista izrazito žalosti i ranjava naša sebična ljubav i ravnodušnost prema bolu i potrebama drugih. (R&H, 13. jul 1886.) SPS 117.3
Mnogo znači sejati pored svake vode. To znači stalno donositi darove i prinose. Bog će se pobrinuti za sredstva kako bi verni pristav Njegovih poverenih dobara bio zbrinut svime i kako bi mogao obilovati za svako dobro delo. „Kao što je pisano: prosu, dade siromasima; pravda njegova ostaje vavijek. A koji daje seme sijaču, daće i hljeb za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu žita pravde vaše.” (2. Korinćanima 9,9.10) O semenu posejanom iz pune, izdašne ruke, brine se Gospod. Onaj ko daje sejaču seme, daje svom radniku sve što mu je potrebno da sarađuje sa Darodavcem semena. (9T 132) SPS 117.4