Isus je ostao sa svojim učenicima četrdeset dana, ispunjavajući njihovo srce radošću i veseljem dok im je potpunije objašnjavao stvarnosti Božjega carstva. Zapovedio im je da svedoče o onome što su videli i čuli o Njegovim patnjama, smrti i uskrsnuću; o Njegovoj žrtvi koju je prineo za greh, tako da svi koji dolaze k Njemu mogu da dobiju život. Nežno i iskreno govorio im je da će biti progonjeni i mučeni, ali da će nalaziti utehu sećajući se Njegovog iskustva i reči koje im je upućivao. Rekao im je da je pobedio iskušenja kojima ga je Sotona izlagao i da je postigao pobedu u patnjama i stradanjima. Sotona nema više vlasti nad Njime, ali će zato svoja kušanja neposrednije usmeravati prema njima i prema svima koji će poverovati u Njegovo ime. Međutim, i oni mogu da pobede kao što je On pobedio. Isus je obdario svoje učenike snagom da čine čuda i rekao im da će s vremena na vreme slati svoje anđele da ih izbavljaju kada ih budu progonili zli ljudi; da im niko neće moći oduzeti život dok ne završe svoju misiju; i da će se tek tada od njih, možda, zatražiti da svojom krvlju zapečate svedočanstvo koje su objavili. IO 198.2
Njegovi iskreni sledbenici radosno su slušali Njegove pouke, željno upijajući svaku reč koja je dolazila s Njegovih svetih usana. Sada su sigurno znali da je On Spasitelj sveta. Njegove reči su prodirale u dubinu njihovog srca, pa su bili žalosni što će se uskoro rastati od svog nebeskog Učitelja i što više neće imati priliku da slušaju utešne, ljubazne reči s Njegovih usana. Ipak, njihova srca su se ponovo zagrejala ljubavlju i prevelikom radošću kada im je Isus rekao da će otići da im pripremi stanove i da će opet doći da ih uzme k sebi da budu s Njime zauvek. Obećao im je da će im poslati Utešitelja, Svetoga Duha, da ih povede u svaku istinu. „I podiže ruke svoje i blagoslovi ih.” (Luka 24,50) IO 199.1