Kratko vreme posle izlivanja Svetoga Duha i neposredno posle vremena provedenog na usrdnoj molitvi, Petar i Jovan, idući prema hramu na bogosluženje, videli su nesrećnog, siromaštvom pogođenog sakatog čoveka, oko četrdeset godina starog, koji nije znao za drugi život osim života ispunjenog bolom i nemoći. Ovaj nesrečnik je dugo vremena priželjkivao da ode Isusu i da bude izlečen, ali je bio skoro bespomoćan, i daleko od područja na kojemu je delovao veliki Lekar. Konačno su njegove iskrene molbe navele neke ljubazne osobe da ga dovedu do ulaza u hram. Međutim, kada je stigao do tih vrata, otkrio je su Lekara u kojega je polagao sve svoje nade ljudi ubili surovom smrću. IO 208.1
Njegovo razočaranje je probudilo sažaljenje onih koji su znali kako se usrdno nadao i očekivao da ga Isus izleči, pa su ga svakodnevno donosili do hrama da njegova beda, možda, navede prolaznike da mu udele neku sitnicu da podmiri svoje potrebe. Kada su Petar i Jovan prolazili, on je i od njih zatražio milostinju. Učenici su ga pogledali sa saučešćem. „I Petar, upravivši pogled prema njemu zajedno s Jovanom, reče: pogledaj nas!” „Srebra i zlata nema u mene, ali ono što imam dajem ti: u ime Isusa Hrista iz Nazareta ustani i hodi!” IO 208.2
Lice jadnoga čoveka je pokazalo razočaranje kada je Petar objavio da je i sam siromašan, ali se ispunilo nadom i verom kada je učenik nastavio: „I uhvati ga za desnu ruku i podiže ga; i iznenada njegove stope i kolena dobiše snagu. I skočivši ustade i hođaše i uđe zajedno s njima u hram, idući i skačući i hvaleći Boga. I vide ga sav narod da ide i da hvali Boga, a znadijahu za njega da je sedeo i tražio milostinju na vratima hrama koja se zovu Krasna: i ispuniše se čuđenjem i divljenjem zbog onoga što mu se dogodilo.” IO 208.3
Judejci su bili zaprepašćeni da učenici mogu da čine ista čuda kakva je činio Isus. Smatrali su da je On mrtav, pa su očekivali da će zajedno s Njime prestati i sva ta čudesna događanja. A sada, tu je pred njima našao taj čovek, bespomoćan i uzet četrdeset godina, koji se raduje punoj upotrebljivosti svojih udova, slobodan od bola i srećan u svojoj veru u Isusa. IO 209.1
Apostoli su videli zaprepašćenje naroda, pa su upitali ljude zašto se toliko iznenađuju čudu koje su videli, zašto na apostole gledaju sa strahopoštovanjem kao da su svojom snagom učinili to veliko delo. Petar ih je uveravao da se sve to dogodilo zaslugom Isusa iz Nazareta, kojega su oni odbacili i raspeli, ali kojega je Bog podigao iz groba treći dan. „I ime njegovo učini verom da ovaj čovek, kojega vidite i poznajete, postane snažan; da, vera u Njega dade mu ovo savršeno zdravlje pred svima vama. A sada, braćo, znam da ste u neznanju sve to učinili, i vi i glavari vaši. Ali sve što je Bog pokazao ustima svih proroka svojih da Hristos treba da pretrpi, On je i ispunio.” IO 209.2
Posle ovog čuda ljudi su nagrnuli u hram i Petar im se obratio u jednoj prostoriji, dok je Jovan govorio u drugoj. Apostoli, pošto su otvoreno progovorili o velikom zločinu Judejaca koji su odbacili i ubili Kneza života, veoma pažljivo su se trudili da ih ne navedu na nepromišljene postupke ili na očajanje. Petar je bio spreman da umanji strahotu njihove krivice koliko god je to moguće, govoreći da su sve to učinili u neznanju. Objavio im je da ih Sveti Duh poziva da se pokaju zbog svojih greha i da se obrate Bogu; da za njih nema druge nade osim da se oslone na milost onoga Hrista kojega su raspeli; jedino verom u Njega i Njegovom krvlju mogu se očistiti od svojih greha. IO 209.3