I dok se Pavle, smelo prkoseći svim posledicama takvog koraka, ozbiljno molio Bogu u hramu, Spasitelj mu se pojavio u viđenju, govoreći: „Požuri se i izađi brzo iz Jerusalima: jer oni neće primiti tvoje svedočenje za mene!” Pavle je i tada oklevao da napusti Jerusalim pre nego što osvedoći uporne Jevreje u istinitost svoje vere; mislio je da će, čak i da svoj život položi za svoju veru, samo podmiriti strašni dug koji je načinio učestvujući u Stefanovoj smrti. Odgovorio je: „Gospode, oni znaju da sam zatvarao i tukao u svakoj sinagogi one koji su verovali u Tebe; da sam prisustovao kada se prolivala krv Tvoga mučenika Stefana, da sam pristao na njegovu smrt i da sam čuvao odeću onih koji su ga ubijali!” Međutim, zapovest je bila mnogo odlučnija nego pre toga: „Odlazi, jer želim da te pošljem daleko među neznabošce!” IO 233.3
Kada su braća saznala za ovo Pavlovo viđenje, i za brigu koju Bog vodi o njemu, povećala se njihova zabrinutost, jer su shvatili da je on zaista izabrano Gospodnje oruđe, koje će evanđelje odneti neznabošcima. Ubrzali su njegov potajni odlazak iz Jerusalima, plašeći se da će ga Jevreji ubiti. Pavlov odlazak je za neko vreme ublažio nasilničko protivljenje Jevreja, pa je Crkva doživela razdoblje odmora, kada su mnogi svojim pristupanjem uvećali broj vernika. IO 234.1