Kada je izveštaj o svemu tome stigao do Heroda, bio je ozlojeđen, pa je čuvare tamnice optužio za nemarnost. Osudio ih je i pogubio zbog nametnute krivice da su zaspali na straži. U isto vreme, Herod je dobro znao da nikakva ljudska moć nije izbavila Petra, ali je bio odlučan da ne prizna da se božanska sila umešala da osujeti njegove niske namere. Nije hteo da se izloži poniženju, već se drsko usprotivio Bogu. IO 249.1
Kratko vreme posle Petrovog oslobođenja iz tamnice, Herod se preselio iz Judeje u Cezareju i tu se nastanio. Organizovao je veliki svečanost s namerom da izazove divljenje naroda i da zadobije njegovo odobravanje. Ljubitelji uživanja okupili su se sa svih strana, bilo je mnogo gozbi i uživanja u piću. Herod se pred narodom pojavio u najblistavijem obliku. Bio je odeven u svečano ruho, koje je blistalo zlatom i srebrom, tako da je odbijalo sunčeve zrake i zaslepljivalo oči posmatrača. Sa velikom pompom i uz velike ceremonije stao je pred mnoštvo i održao vrlo rečitu besedu. IO 249.2
Veličanstvenost njegove pojave i uticaj njegovih pažljivo odabranih reči zadivili su okupljeno mnoštvo. Njihova osećanja su već bila poremećena mnogim gozbama i pićem; bili su zaslepljeni sjajem njegove odeće i zadivljeni njegovim gospodstvenim držanjem i biranim rečima; i, puni oduševljenja, obasuli su ga pohvalama, proglasili su ga za boga, govoreći da smrtni čovek ne može tako izgledati niti pokazati takvu rečitost u govoru. Izjavljivali su da su ga uvek cenili kao vladara, ali da će ga od sada poštovati kao boga. IO 249.3
Herod je dobro znao da ne zaslužuje nijednu od tih pohvala i nijedan od tih izraza poštovanja; ali nije ukorio narod zbog idolopoklonstva, već ga je prihvatio kao da mu zaista pripada. Sjaj zadovoljene oholosti pokazao se na njegovom licu dok je slušao uzvike koji su nadaleko odjekivali: „Ovo nije glas čoveka, već glas boga!” Isti glasovi koji su sada veličali pokvarenog grešnika samo nekoliko godina pre toga su se udruživali u zapenušenom vikanju: dole Isus! Raspnite ga! Raspnite ga! Herod je ovo laskanje i obožavanje primao s velikim zadovoljstvom i njegovo srce se širilo od pobedničke radosti; ali se iznenada na njemu poka298 zala brza i strašna promena. Njegovo lice je samrtnički prebledelo i zgrčilo se u agoniji straha; velike kapljice znoja potekle su niz njegove obraze. Stajao je jedan trenutak kao okamenjen od bola i užasa; a onda, okrenuvši svoje prebledelo i izobličeno lice prema svojim prijateljima, povikao je muklim, očajničkim glasom: onaj kojega ste uzvisili kao boga pao je u ruke smrti! IO 250.1
Našao se u stanju teške strepnje, iako je samo tenutak pre toga uživao u prizorima pokvarene raskalašenosti, veselja i pompe, koji su mu odjednom postali odvratni. Trenutak pre toga bio je oholi primalac slavljenja i obožavanja tog nepreglednog mnoštva - sada je osećao da se nalazi u rukama Vladara mnogo moćnijeg od sebe. Obuzela ga je grižnja savesti; setio se svoje surove zapovesti da se pogubi nevini Jakov; setio se svojih neumornih nastojanja da pohvata Isusove sledbenike, svoga plana da ubije apostola Petra, kojega je Bog izbavio iz njegove ruke; setio se sada u svojoj pretsmrtnoj borbi i gnevu punom razočaranja kako je iskalio svoju nerazumnu osvetoljubivost na tamničkim stražarima i kako ih je bez milosti pobio. Osetio je da Bog, koji je apostola izbavio od smrti, sada ima svoj obračun s njime, neumornim progoniteljem. Nije nalazio nikakvog olakšanja za svoje telesne boli i duševne patnje, a nije ga ni očekivao. Herod je poznavao Božji zakon, koji kaže: „Nemoj imati drugih bogova uza me!” Znao je da je prihvativši obožavanje naroda prepunio čašu svoga bezakonja i da je na sebe navukao pravedni gnev Božji. IO 250.2
Isti anđeo koji je ostavio carske dvorove na Nebu da izbavi Petra od sile njegovih progonitelja, postao je glasnik gneva i suda Herodu. Anđeo je udario Petra da ga probudi iz sna; ali bio je to sasvim drukčiji udarac od onoga kojim je uzdrmao pokvarenog vladara, donoseći mu smrtonosnu bolest. Bog je izlio prezir na Herodovu oholost; njegovo telo koje je predstavio odeveno u sjajnu odeću, bilo je izjedeno od crva, raspadalo mu se još za života. Herod je umro u strašnoj agoniji uma i tela, izložen Božjoj osvetničkoj pravdi. IO 251.1
Ovo prikazivanje božanskog suda imalo je moćan uticaj na narod. Dok je Hristov apostol bio na čudesan način izbavljen iz tamnice i od smrti, njegov progonitelj je bio udaren Božjim prokletstvom. Novost se proširila po svim zemljama, i postala sredstvo da mnogi poveruju u Hrista. IO 251.2